- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 4 godine, 9 meseci ranije by Nikolić Nevena.
-
AutorČlanci
-
27.12.2019 u 13:26 #516050Nikolić NevenaUčesnik
Гљиве проузоковачи болести листа јечма
Постизање квалитетног рода и високих приноса гајених култура данас је могуће само уз добро посвећивање нези и праћењу развоја усева. Бројни су патогени који могу утицати или онемогућити раст и плодоношење. Јечам као осетљива култура, захтева редовне прегледе по фенолошким фазама како би се, у случају потребе, адекватним мерама омогућили повољни услови за развој усева и постизање добрих приноса. У циљу одржавања здраве лисне масе која ће омогућити и високе приносе потребно је пратити појаву патогена- проузроковача болести листа. Болести листа које се најчешће срећу у усеву јечма су мрежаста пегавост јечма, сочиваста пегавост јечма, пепелница жита, рамулариозна пегавост јечма и рђа
-Мрежаста пегавост јечма (Pyrenophora teres) се на листовима најпре јавља у виду ситних некротичних пега и цртица које се временом повећавају и повезују у тамномрке издужене и попречне пруге, образујући мрежавост по чему и носи назив. Одржава се у зараженом семену, и на биљним остацима.
-Сочиваста пегавост јечма (Rchynchosporium secalis) карактерише се изгледом симптома у виду сочива, као овалне и издужене сивкасте пеге са мрким рубом. Патоген се одржава у зараженим остацима, али се може пренети и семеном.
-Пепелница жита (Blumeria graminis, sin. Erysiphe graminis) се најпре може уочити у виду хлоротичних пега на лицу листова које убрзо бивају покривене белосивкастом превлаком брашнастог изгледа. Са старењем превлака тамни услед формирања тела у којима се патоген одржава. Осим на бљним остацима, патоген се одржава и на самониклим и дивљим врстама из породице трава.
-Рамулариозна пегавост јечма (Ramularia collo-cygni) једна је од најзначајнијих болести озимог и јарог јечма. Симптоми на листовима су пеге правоугаоног облика, смеђе до црне боје, окружене жутом зоном, видљиве и на лицу и наличју. Патоген се одржавана у биљним остацима, у зараженом семену, на самониклим и коровским домаћинима. Највеће штете проузоковане су у условима мокрог и влажног времена са дугим сунчаним периодима.
-Рђа јечма (Puccinia spp.) одликује се симптомима у виду елиптичних уредосоруса,одн. у облику плихова у оквиру којих се уочава прашњава маса рђастих спора.
Мерама заштите усева попут сетве третираног, декларисаног семена, поштовања плодореда, уништавање биљних остатака и самониклих коровских и гајених биљака, утиче се на смањење могућности настанка штета. У току вегетације потребно је редовно обилазити и прегледати усеве, и у случају достизања прага штетности, применити хемијске мере заштите препаратима на бази активних материја из групе триазола (тебуконазол, епоксиконазол, протиоконазол, пропиконазол, и др) у комбинацији са препаратима на бази активне материје хлороталонил.
Невена Ристић, маст.инж.пољ. -
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.