[Ivana ObradovićUčesnik]

Гљиве су најчешћа и најштетнија група проузроковача болести биљака. Болести изазване гљивама се називају микозе. То су ситни, микроскопски еукариоти, обично кончасти, разгранати спороносни организми којима недостаје хлорофил. То је најбројнија група организама, обухвата више од 100.000 врста а око 10.000 врста проузрокује болести на биљкама. То су хетеротрофни организми који нису способни да самостално стварају хранљиве материје потребне за сопствену исхрану, већ за то користе готове органске материје биљака.
Пегавост или оспичавост листа вишње је економски значајно оболење. По штетности на подручју југоисточне Србије је на другом месту, одмах иза M.laxa. Арсенијевић 2003 наводи да је епидемија ове болести код нас била 1964.
Гљивља Cocomyces hiemallis проузрокује превремено масовно опадање лишћа, што доводи до општег слабљења воћке. Рана дефолијација се негативно одражава на дозревање плодова и формирање родних пупољака за наредну годину. Ова гљива је значајна и у расадничкој производњи, јер због превременог опадања лишћа саднице вишње не дозревају и зато лако измрзавају.
Симптоми болести се јављају на лишћу у виду љубичастих пега, обично крајем маја и почетком јуна.

Број пега се повећава и оне се међусобно спајају. На наличју листа у оквиру пега се формирају беличасте творевине које представљају органе за размножавање гљиве. Напредовањем инфекције листови жуте и превремено опадају што је у овој вегетационој сезони (2018 год.) на територији Топличког округа било веома изражено.
Услови развоја. Почетно развиће патогена код већине инфективних болести биљака је тесно везано за присуство влажности. Падавине одређују не само интезитет болести, већ утврђују такође да ли ће се болест уопште десити у тој вегетационој сезони. Код многих паразитних гљива влажност утиче на њихову репродукцију, на ослобађање, односно одвајање конидија од њихових носача (конидиофора), на клијање и посебно на дужину клијања.
Инфекција се остварује при минималној температури 6-8°C. При температури 16-19°C симптоми се јављају за 5-6 дана.
После бербе, с обзиром на присутан инфекциони потенцијал и повољне услове за ову гљивичну инфекцију током лета болест се може развијати до краја вегетације.
У засадима Облачинске вишње на територији Топличког краја у овој вегетационој сезони гљивична инфекција је довела до тога да је дошло до превремене, делимичне или потпуне дефолијације лисне масе у засадима.
Због лоше откупне цене у овој години третирања су након бебе изостала, па ће се последице оваквог не деловања одразити на род у наредној години.
Антропогени фактор односно човек је носилац пољопривредне производње, он је тај који утиче, мења и ублажава негативне ефекте климе. У овом случају можемо да кажемо да је заказао човек.

Мере заштите. Од превентивних мера заштите препоручује се сакупљање и уништавање опалог лишћа или њихово заоравање.
Јесењим и зимским третирањем средствима на бази бакра смањује се инфекциони потенцијал за наредну годину.
Третирање током вегетације треба обавити у фази: прецветавања, после формирања плодова и након бербе 1-2 пута, средствима на бази: манкозеба,додина.
Саветодавац за заштиту биља
Ивана Обрадовић

[Autor]

Članci