[Radić DragomirUčesnik]

Фотопериодизам означава појаву да живи организми реагују на дужину дана. Код биљака дужина дана најчешће делује као окидач за почетак цветања, али и за опадање лишћа. Синхронизација репродуктивног циклуса са годишњим добом је веома важна у животу биљака. Репродукција код већине виших биљака зависи од унакрсног опрашивања. Зато је важно да све биљке исте врсте у једном региону цветају истовремено. Чак и код неких нижих класа биљака јавља се фотопериодизам. Ова способност мерења дужине светлог и тамног периода дана је еволуцијски одговор врсте на променљиве услове средине. Различита реакција на дужину дана није запажена само између врста, већ и између сорти у оквиру исте врсте. Према реакцији на дужину дана, све биљке можемо да поделимо у три групе – биљке дугог дана, кратког дана и неутралне.
Биљним врстама дугог дана је потребно минимално 12 часова, некима и 14, дневног осветљења да би развиле генеративне органе. То је тзв. „ критична дужина дана”. Продужавање критичне дужине дана доводи до убрзања развића и ранијег цветања и плодоношења. Биљкама дугог дана није неопходна смена светлог и мрачног периода, јер могу да се развијају и при непрекидном осветљењу и тада се најбрже развијају. У ову групу спадају биљке које потичу углавном из умереног појаса, а то су׃ стрна жита, већина ливадских трава, црвена детелина, боб, грашак, уљана репица, шећерна репа, лук, спанаћ, салата, лан, мак итд. Благовремена рана сетва ових култура је веома важна за формирање веће вегетативне масе и веће лисне површине, што је предуслов за постизање већег приноса. Свако закашњење у сетви доводи до брзог прелаза из вегетативне у генеративну фазу и до смањења приноса.
За разлику од биљака дугог дана, биљкама кратког дана је неопходан тамни период дана у трајању од минимално 12-14 часова. У том периоду се одвијају специфичне ензимске фотопериодске реакције, па свако прекидање тамног дела дана, макар и на кратко, одлаже време почетка цветања. У ову групу спадају углавном биљке из топлијих предела, као што су׃ кукуруз, пиринач, просо, пасуљ, соја, паприка, памук, кромпир, хризантема, кафа итд. Неутралне биљке су׃ парадајз, сунцокрет, хељда.
Смена тамног и светлог дела дана, потребног за прелаз из вегетативне у генеративну фазу, зове се још и индуктивни циклус и обично се поклапа са бројем дана. Зависно од биљне врсте, потребно је од 1-20 индуктивних циклуса (дана) за покретање генеративне фазе. Како биљке мере дужину дана и ноћи? За ову активност најважнији је пигмент фитохром, који се налази у свим деловима биљке, а највише га има у меристему. Он учествује у препознавању светлости, спектралног састава, јачине зрачења, правца из којег долази светлост и трајања осветљености. На дневном осветљењу у листу активни фитохром Pr прелази у неактивни Pfr, и од његове количине зависи појава хормона флоригена и почетак цветања.
Познавање ове појаве може да се искористи при фотопериодној индукцији, када се постиже цветање и при неповољној дужини дана у различитим годишњим добима, али то је могуће само у добро контролисаним условима. Тако нпр. може да се датумски темпира време цветања хризантеме скраћивањем дана покривањем пластеника црном непровидном фолијом, или да се продужавањем осветљености испровоцира цветање белог лука, за кога знамо да се размножава искључиво вегетативно.

Драгомир Радић,
дипл. инж. пољ.

[Autor]

Članci