Folijarna ishrana povrća

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #514230
    Vampovac Zlatko
    Učesnik

      Činioci koji direktno utiču na prinos i kvalitet povrća su sortiment, klima, zemljište,
      agrotehnika, itd. a jedan od najvažnijih je zemljište. Zemljište je, osim toga što predstavlja
      podlogu za biljke, glavni izvor vode i hranljivih materija, koje su neophodne za rast i razviće i
      koje biljke usvajaju preko korena. I nadzemni organi, pre svih list, mogu da usvajaju mineralne
      materije i vodu. Sposobnost biljaka da usvajaju vodu i hraniva preko lista u savremenoj
      proizvodnji povrća, kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru, koristi se kao redovna
      agrotehnička mera u ishrani biljaka. Ovakav vid ishrane naziva se folijarna ishrana.
      Prednost folijarne ishrane je u tome što je ovu meru moguće izvoditi i više puta u toku
      vegetacije tako da možemo uticati na povećanje prinosa i poboljšanje kvaliteta povrća, kao i
      povećanje otpornosti na bolesti i štetočine. Pri intenzivnoj proizvodnji povrća uprkos obilnom i
      pravilnom unošenju hraniva u zemljište, često se javljaju nedostaci pojedinih elemenata, kao
      posledica nemogućnosti korena da usvaja dovoljne količine hraniva, pa se kao rešenje tada
      nameće folijarna ishrana. Folijarna ishrana se koristi i u slučaju oštećenja ili bolesti korena ili
      ako postoje uslovi koji utiču na slabo usvajanje ili potpuni prestanak usvajanja hraniva iz
      zemljišta (poremećen vodno-vazdušni režim, nepovoljna pH vrednost, niska ili visoka temperatura
      zemljišta, ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, fiksacija pojedinih hranljivih elemenata).
      Folijarna ishrana nije, niti treba da bude, osnovni ili jedini naĉin ishrane biljaka, već
      je treba posmatrati kao dopunsku ishranu, odnosno meru koja omogućuje brzo i efikasno
      delovanje, radi korekcije ishrane biljaka.
      Ovakav način ishrane savetuje se i u slučaju pojave oštećenja, koja su izazvana
      vremenskim nepogodama (kiša, grad, vetar) ili oštećenja od bolesti i insekata, kao i fiziološka
      oštećenja. Može da se izvodi i kombinuje sa drugim agrotehničkim merama, pre svih zajedno sa
      primenom sredstava za zaštitu bilja. Obično se u prskalicu stavlja prvo zaštitno sredstvo, pa tek
      onda đubrivo. U tom slučaju, pri primeni, đubrivo pomaže boljem usvajanju pesticida od strane
      biljaka i boljem efektu zaštite.
      Zlatko Vampovac dipl.ing.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.