<p style=”text-align: center;”>Fitoplazmoza vinove loze
Prouzrokovač „Candidatus Phytoplasma vitis“
Flavence doree
Zlatasto žutilo vinove loze</p>
Ovo oboljenje je danas prisutno u većini vinogorja kod nas.Napade sve sorte V.loze pa je u EU Zlatasto žutilo vinove loze karantinsko oboljenje.Vektor prenošenja ove ovog oboljenja jesu Cikada Scaphoideus titanus koja ujedno i monofagna vrsta koja se može videti isključivo na vinovoj lozi.Samo prisustvo EY fitoplazme nije siguran znak da postojanja bolesti Flavesence doree.Istovremeno prisustvo fitoplazme EY i cikade Scaphoideus titanus može se sa sigurnošću postojanje bolesti na vinovoj lozi.
Vidljivi siptomi na v.lozi se javljaju krajem leta na lastarima koji se naginju i krive prema zemlji,dok su listovi očvrsli i kruti gde se ivice lista ivijaju na dole dobijajuci zavisno od sorte zlatno žut kod belih sorti ili modro crvenu boju lista kod crvenih sorti V.loze.Zanimljivo je spomenuti da crvenilo vinove loze razlikuje od drugih sličnih siptoma poput crvenila jeste oivičenost l.nerava po zonama koji se postepeno boji.Kod obolelih čokota se javlja nedostatak odrvenjavanja što direktno dovodi u zimskom periodu usled hladnijeg vremena do izmrzavanja.
Bobice na lozi su smežurane usled nekroze lošeg su kvaliteta.
Glavni domaćini inokuluma fitoplazme C.Phytoplasma vitis su gajena i divlja loza.Cikada vrste S.titanus u Evropi živi isključivo na vrstama roda Vitis i im jednu generaciju godišnje.Jedan od najćešćih prenosa ove zaraze vrši se preko lastara kalemljenjem a koji su inficirani u prethodnoj vegetacionoj godini.Najčešći domaćin u našem vinogrju je vrsta bele loze (Clematis vitalba L.)
Mere zaštite kontrole ove fitoplazme vinove loze su korišćenje isključivo sertifikovanog sadnog materijala,vizualni pregled vinograda naročito matičnjaka i podloga i siptoma i sama indentifikacija fitoplazme u sadnom materijalu,praćenje vektora prenosa cikade S.titanus,uklanjanje divljih formi loze iz okoline samog vinograda.Jedan od sanitarnih mera zaštite može se koristiti tako što zaraženi lastari koji se koriste za kalemljenje potope u vruću vodu na temperaturi od 50 stepeni C tokom 45 minuta,kako bi patogen bio eleminisan.Hemijske mere u našim uslovima nisu preporučene.
<p style=”text-align: right;”>Miloš Radovanović,dipl.ing.
Savetodavac za zaštitu bilja</p>
Miloš Radovanović
Miloš Radovanović