[Ivanović MarijaUčesnik]

Гљиве у односу са биљкама могу испољавати симбиозу или антагонизам. Ово је најраспрострањенија и најдеструктивнија група патогена која утиче на поремећаје у расту и развоју биљака, а понекад и њихову смрт. До данас је описано око 100000 гљива и псеудогљива. Већина припада сапрофитима (живе на мртвој органској материји коју разграђују). Сматра се да их око 10000 узрокује биљне болести.
Болест се јавља и развија када су испуњена три услова: присуство патогена, осетљива биљка и повољни услови средине. Биљка на присуство патогена може реаговати видљивим и специфичним реакцијама које се називају симптоми болести. Код биљака које одликује висока осетљивост симптоми се могу испољити на целој површини, док друге према проузроковачу болести поседују високу отпорност, па симптоми изостају.
Најчешћи симптоми болести биљака узрокованих фитопатогеним гљивама су:
Смањен раст – јавља се као последица оштећења фотосинтетских ткива и поремећаја фотосинтетске активности под дејством патогена. Болести код којих се испољава овај тип симптома су: рђе, пепелнице и пламењаче.
Некрозе – настају као последица престанка функције и одумирања ткива (захваћене су поједине ћелије, ткива и органи или цела биљка).
• Врсте рода Pythium – узрокују полегање расада, палеж клијанаца и трулеж семена – симптоми тамно воденасте лезије
• Врсте рода Septoria – узрокују пегавости – симптоми некротичне пеге на листу и стаблу
• Врсте родова Glomerella и Colletorichum – узрокују антракнозе – симптоми тамне, удубљене лезије на свим надземним органима
• Врста Phytophtora infestans – узрокује пламењачу кромпира и парадајза – симптоми на свим надземни и подземним деловима биљке
• Врста Venturia inaequalis – узрокује пагавост листа и чађаву краставост плода јабуке – симптоми површинске некротичне лезије листа и плода
• Врста Venturia pirina – узрокује пегавост листа и краставост плода крушке
• Врста Nectria galligena – узрокује рак – ране – симптоми некротичне лезије утиснуте у ткиво грана
Хлорозе – јављају се као последица делимичног губитка хлорофила у појединим биљним органима, пре свега лишћу.
Деформације и смањење – У ову групу промена сврставају се: хипоплазија (патуљаст раст услед редуковане деобе ћелија), хиперплазија (повећан раст услед интезивне деобе ћелија), хипертрофија (увећање обима ћелија)
• Врста Taphrina deformans – узрокује коврџавост листа брескве
• Врста Taphrina pruni – узрокује рогач шљиве – плодови су издужени, задебљали и искривљени.
• Врста Plasmodiophora brassicae – узрокује килу купуса – увећање корена купуса
• Врста Albugo candida – узрокује белу рђу – симптоми на свим зеленим деловима у виду гала и пустула
Увенуће – настаје као последица развоја гљиве на кореновом систему или запушења спроводних судова. Услед губитка тургора биљни органи вену, лишће се суши и опада. Најдеструктивнији узрочници увенућа су гљиве из родова Fusarium, Verticillium и Rhizoctonia.

[Autor]

Članci