[Petrović RadišaUčesnik]

Za prinos i sastav mleka pored genetskih važni su i faktori okoline: period laktacije, ishrana, veličina i starost krave, broj muža, polni žar, bremenitost, zdravstveno stanje, ambijentalni uslovi, sezona i dr. Prinos mleka u laktaciji zavisi od gena oko 20-30%,a sadržaj masti od 50-60%. Uticaj rase na prinos i satav mleka Godišnja mlečnost i sastav mleka smatraju se rasnim odlikama iako unutar mogu postojati manji ili veći ekstremi, u smislu pre svega količine mleka, a zatim i % masti u njemu. Za svaku rasu se vodi matična evidencija i mesečna kontrola proizvodnja količine mleka po laktacijama,kao i posebni podaci o rekordnoj proizvodnji. Na pr. Svedske rekorde u količini proizvedenog mleka za godinu dana drže najkvalitetnije krave Holštajn rase – 20 000 – 25 000kg mleka sa 3%m.m. Tako ova grla ostvare i ukupnu proizvodnju mleka oko 150 000kg. Krave Holštajn-frizijske rase, selekcionisane u SAD i Kanadi, predstavljaju najmlečniju rasu goveda danas, a iza nje dolaze druge populacije crno-belih goveda sa dr. rasama. Naše domaće šareno goveče u tipu simeltanca, kao rasa dvojnih sposobnosti (meso i mleko) kao i smeđe i sive rase goveda znatno zaostaju za mlečnošću crno-belih rasa i populacija goveda, ali imaju dobre kvalitete za proizvodnju mesa. Ukrštanje bikova mlečnih rasa sa kravama manje mlečnosti po pravilu dovodi već u F1 generaciji do osetnijeg povećanja mlečnosti meleza, pri čemu ishrani novostvorenih meleza treba posvetiti veću pažnju. Sastav mleka je takođe uslovljen rasnim odlikama krava. Pri tome se smatra opštim pravilom da sa povećanom mlečnošću krava opada % masti u mleku. Poseban kuorizitet po sadržaju masti u mleku predstavljaju engleske mlečne rase goveda Džerzej i Gernzej u kojih % masti u mleku iznosi i iznad 5%, a količina ukupne suve materije u mleku oko 15%. Uticaj veličine krave na proizvodnju mleka Veće, krupnije krave pri istim naslednim osnovama i dr. uslovima, uglavnom daju više mleka od malih, sitnijih krava. Količina mleka se ne povećava u direktnoj srazmeri sa telesnom masom. Povećanje telesne mase za 1% dovodi do veće proizvopdnje mleka od 0,7%. To konkretno znači da krava od oko 635kg može da proizvede samo za 70% više mleka od krave telesne mase 317kg, pod predpostavkom da su im karakteristike mlečnosti iste. Uticaj laktacije na mlečnost krava i sastav mleka Tokom laktacije menja se mlečnost krava i sastav mleka. Proizvodnja mleka se povećava od 5-8 nedelja,kada krave postižu maksimum u proizvodnji mleka. Posle toga mlečnost opada po približnoj stopi od 2,5% nedeljno i završava se na približno 2 meseca pred telenje. U idealnim uslovima, tzv.standardna laktacija traje 305 dana, a period zašunja 60 dana, odnosno proizvodni ciklus krave iznosi 365 dana, međutim u proizvodnim uslovima, laktacija traje i kraće od 10 meseci,a pogotovo kod manje proizvodnih krava, i često znatno duže od godinu dana kod grla sa visokom proizvodnjom mleka. Najboljim kravama smatraju se one koje postižu, ne samo visok maksimum u dnevnoj količini proizvedenog mleka 30-40kg,već i da kroz duži vremenski period daju velike količine mleka. Kod ovih krava je prosečno opadanje mlečnosti po nedeljama posle špica proizvodnje slabo izražena sve do 5 meseci steonosti,kada po pravilu nastupa osetnije smanjenje mlečnosti krava. Promene prinosa mleka u laktaciji prate i promene sastava mleka. One su posebno izražene u prvim danima i nedeljama laktacije. Kasnije su promene manje ispoljene i pokazuju tendenciju porasta, pre svega u pogledu zastupljenosti masti, zatim proteina, a time i ukupne sume materije u mleku. Količina mlečnog šećera i pepela je manje promenjiva tokom laktacionog perida.

Korišćen tekst Prof. Dr Gligorija Trifunovića

Savetodavac:
Radiša Petrović

[Autor]

Članci