Разарање структуре земљишта настаје под утицајем већег броја чинилаца.
Микроорганизми и то аеробне бактерије су заслужне за минерализацију хумуса. На тај начин нестају органски колоиди који слепљују макроагрегате. Минерализацијом се такође ослобађа биљна храна коју даље користе гајене биљке. Минерализација хумуса се убрзава у земљиштима која су аерификована, обрађена, нарочито код обраде за окопавине. На оваквим земљиштима, на жалост, хумус се брзо разлаже и долази до нарушавања структуре.
Последица нарушене структуре су лоше водне и ваздушне особине, чиме се лимитирају неки од основних услова раста и развића гајених биљака.
Физичко-хемијски чиниоци битно утичу на структуру земљишта. Пре свега се мисли на утицај атмосферских падавина, које су богате угљеном киселином, која раствара карбонате из површинског слоја и испира их. најзначајнији су карбонати калцијума, односно јони калцијума који директно утичу на структуру и њену стабилност.
Механичко кварење структуре је нешто о чему посебно треба водити рачуна јер искључиво зависи од наших навика. Начин на који се напаса стока, манипулише механизацијом односно врши транспорт, бригас о сувишним количинама воде и лежању воде на плодним ораницама. Ипак, доминантан је утицај времена и начина обраде земљишта. Битно је да се приликом обраде не стварају велике грудве или кајшеви због неприлагођене влажности земљишта. Даљом припремом долази до стварања прашине која је у ствари обична неструктурна маса.
Од свих наведених чинилаца, ипак су од пресудног значаја микроорганизми и физичко-хемијски фактори. Механички фактори могу довести до нестабилности структуре али не и до њеног трајног губитка.
Сузана Нешковић
Nešković Suzana
Nešković Suzana