[Zdravković ZoricaUčesnik]

На диверзификацију активности руралних домаћинстава , као и појединаца-предузетника, утичу бројни фактори, као што су мотив, већи почетни капитал, приступ тржишту, људски потенцијал и родна равноправност.

Људски потенцијал, односно хумани капитал може значајно да подстакне или ограничи диверзификацију руралне економије. Године старости, ниво образовања, здравствено стање или вештине руралног становништва утичу на мотивисаност и способност становништва за диверзификацију њихових привредних активности. Виши степен образовања је у позитивној корелацији са већим могућностима диверзификације. Искуство показује да ниво образовања у већој мери утиче на женску популацију на селу и њихову склоност ка диверзификовању економских активности, у односу на мушки део популације. Наиме, уколико је ниво стечених способности жена у одређеном домаћинству већи, мушкарци ретко диверзификују своје активности и настављају да се баве својом основном професијом. Са друге стране, могућности укључивања жена у непољопривредне активности је више зависно од расположивог капитала него укључивање мушкараца, који имају могућност избора физичких послова, лакше се запошљавају, лакше мигрирају, итд.

Родна равноправност, односно одсуство дискриминације један је од фактора који утичу на могућност диверзификације руралне економије. При томе, не мисли се искључиво на неравноправан положај који имају жене у руралним срединама, већ и на бројна ограничења са којима се суочавају друге маргиналне групе становништва, као што су рурална омладина и стари у селу. Нерешено право својине над земљиштем и другим капиталом женама онемогућава доношење одлука, што их доводи у неравноправан положај у односу на мушкарце. Са друге стране, радно ангажовање мушкараца у непољопривредном сектору додатно погоршава положај сеоских жена, чије се обавезе на газдинству у таквим околностима усложњавају. Маргинализација положаја жена у руралним подручјима условљена је бројним факторима, а тиме се смањују њихове могућности за укључивање у процес диверзификовања руралне економије.

Положај младе руралне популације такође се негативно одражава на њихово равноправно учешће у доношењу одлука везаним за диверзификацију привредних активности. Одсуство права својине над земљиштем лимитира учешће младих у олучивању на пољопривредном газдинству. Поред тога, недовољно развијена физичка и институционална инфраструктура на селу смањује квалитет живота, због чега млади напуштају рурална подручја и гравитирају ка градовима.

Извор: Ђурић, К. (2022) Рурални развој, Нови Сад, Пољопривредни факултет Универзитет у Новом Саду

Зорица Здравковић, саветодавац за агроекомомију

 

[Autor]

Članci