[Zdravković ZoricaUčesnik]

Klimatske promene, uništavanje životne sredine i nestanak biodiverziteta predstavljaju pretnje za opstanak čitavog sveta. Kako bi se borila protiv ovih problema, Evropska unija je 2019. godine predstavila ,,Evropski zeleni plan“, tj. osnovne ideje, smernice i ciljeve politike u narednom periodu, u kojem će se EU transformisati u modernu, resursno efikasnu i konkurentnu – kružnu ekonomiju, u kojoj 2050. godine nema neto emisije gasova sa efektom staklene bašte, ekonomski rast nije baziran na povećanoj upotrebi resursa, pri čemu ni jedna osoba ili region nisu zanemareni.

Cilj EU je da 2050. godine bude klimatski neutralna. Za postizanje ovog cilja Evropska komisija je izradila Zakon o klimi, kako bi se ciljevi i aktivnosti iz Zelenog plana pravno uredili, tj. kako bi politička obaveza postala i pravna obaveza za sve zemlje članice, ali i za druge zemlje, na evropskom i svetskom nivou. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Republika Srbija je 18. marta ove godine usvojila Zakon o klimatskim promenama, čime je ispunjena obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i Pariskog sporazuma, kao i usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa propisima Evropske unije.

Za postizanje ciljeva definisanih Evropskim zelenim planon neophodne su reforme u svim sektorima ekonomije – energetike, poljoprivrede, saobraćaja, izgradnje i renoviranja zgrada, industrije poput proizvodnje čelika, cementa, tekstila, hemikalija, itd.

U sektoru poljoprivrede, strategija Evropskog zelenog plana, pod nazivom ,,Od njive do trpeze“, ima za cilj uspostavljanje pravednog, zdravog i ekološki prihvatljivog tržišnog lanca prehrambenih proizvoda. Evropska hrana mora biti sigurna, bogata hranljivim elementima i kvalitetna, proizvedena uz minimalan uticaj na prirodu. Predlog EU je, da bi trebalo izdvojiti 40% iz budžeta predvidjenog za Zajedničku poljoprivrednu politiku za period 2021-2027, kao i 30% budžeta Fonda za pomorstvo i ribarstvo za dostizanje ciljeva po pitanju klimatske politike. Zemlje članice moraće da donesu nacionalne strateške planove za poljoprivredu koji u potpunosti odražavaju ambicije Evropskog zelenog plana i strategije ,,Od njive do trpeze“, koja treba da doprinese ostvarenju kružne ekonomije – od proizvodnje do potrošnje (efikasniji sistemi proizvodnje hrane, bolje skladištenje i pakovanje, zdrava potrošnja i smanjenje gubitka i otpada hrane, održiva prerada i poljoprivredni transport, bolje informisani građani). Takođe, strateški planovi zemalja članica moraće da sadrže aktivnosti, kako bi se značajno smanjila zavisnost, rizik i upotreba pesticida, đubriva i antibiotika, a sa druge strane razvile inovativne tehnike kojima se štiti rod od bolesti i štetočina. Evropska komisija, u kordinaciji sa državama članicama ali i trećim zemljama, pomoći će u sprečavanju, otkrivanju i borbi protiv prevara povezanih sa hranom. Uvezeni prehrambeni proizvodi iz trećih zemalja moraju biti u skladu sa ekološkim standardima EU.

Tržište EU je značajna izvozna destinacija za srpske poljoprivredne proizvode. Prema podacima Delegacije EU, Srbija od ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda skoro polovinu izveze na tržite EU (u 2018. godini 46%). Zato je veoma važno, pored države, da se i srpski poljoprivredni proizvođači prilagođavaju smernicama iz strategije ,,Od njive do trpeze“, koja predstavlja koncept održive poljoprivredne proizvodnje, što će imati višestruki značaj –ekonomski, očuvanje prirodnih lepota Srbije, povećanje turističkih, agrarnih potencijala…

Izvor: https://ec.europa.eu/info/strategy/priorities-2019-2024/european-green-deal_hr

Zorica Zdravković, savetodavac za agroekonomiju

[Autor]

Članci