[Sovilj ĐorđeUčesnik]

Јесење ђубрење шљиве
Ово је обавезна мера коју треба обављати сваке године у засадима шљиве .Ђубрење обављати након опадања лишћа и уласка воћки у период мировања. Ђубри се са са минералним и органским ђубривима. Количине ђубрива и формулације најбоље је одредити комбиновањем агрохемијске анализе земљишта и визуелним стањем засада тј. родним потенцијалом за следећу годину , порастом и бројем летораста . Од хранљивих материја шљиви је најбитнији садржај калијума (К) у земљишту и приликом одређивања формулације НПК ђубрива предност давати ђубривима са повећаним садржајем калијума. Садржај лакоприступачног облика калијума у 100 грама ваздушно суве земље на дубини од 0 до 40 цм требало би да буде минимално 20 mg/100 g. земље. Циљ ђубрења на земљиштима која имају оптималан саджај основних хранива је одржавање тог садржаја а у обзир приликом одређивања количина се узима губитак хранива које воћке искористе за принос и за вегетативан пораст , прелазак хранива у неприступачне облике и губитак испирањем у дубље слојеве земљишта. Подаци за изношење хранива из земљишта за принос од 25 т/ха шљиве су 80-100кг/ха азота , 20-50 кг/ха фосфора , 100-150 кг/ха калијума из земљишта што одговара количини од 400 до 500 кг/ха НПК 6:12:24 ili 8:16:24 уз пролећну прихрану са 250 до 350 кг/ха КАН-а. У засадима где је садржај калијума минималан или уколико се визуелним прегледом установи слабији пораст летораста , мањи број цветних пупољака или су млађи засади који слабије напредују потребно је повећати количине НПК ђубрива како би се подигао садржај калијума у земшишту а појачаном прихраном азотним ђубривима утицати на бујност воћки. Количину потребних азотних ђубрива за ђубрење засада у роду поделити на две или три прихране , прву обавити пред цветање а другу у првој половини маја месеца. Уколико се ради о сортама шљиве осетљивим на вирус шарке ( Пожегача или Чачанска родна) друга или трећа прихрана може се обавити крајем маја месеца. Разбацано азотно ђубриво је најбоље допунском обрадом тањирањем или фрезирањем унети у земљиште а у екстензивним условима где је недоступна обрада ђубриво разбацати пред кишу. Укупне количине КАН-а по стаблу су од 500 гр до 1 кг које треба поделити на две или три прихране.
Недостатак фосфора је често повезан са повећаном киселости земљишта па је калцификација корисна мера којом се утиче на повећање садржаја лако приступачног фосфора. Потребне количине кречног материјала разбацати по целој површини па обрадом унети у земљиште.
Уколико се поред НПК ђубрива користи згорели говеђи или овчији стајњак , количине НПК ђубрива се могу смањити јер поред поправке структуре и карактеристика земљишта са 10 т/ха говеђег стајњака у земљиште се уноси око 50 кг азота , 30 кг фосфора и 60 кг калијума. Стајњак се искоришћава 3 до 4 године а прве године се искористи око 50%.
У засаду шљиве у пуној родности НПК ђубриво и стајњак не разбацивати уз дебло већ нешто шире од пројекције крошње или по целој површини уколико је мањи међуредни размак. Одмах након разбацивања основном обрадом ђубриво унети у земљиште.

[Autor]

Članci