[Stojkić SlavicaUčesnik]

На јабуци, крушци и дуњи Erwinia amylovora проузрокује сушење грана, стабала, цветова и трулеж плодова. Може бити врло деструктивно обољење, које може да доведе до крчења засада.

Бактерија се у засаду одржава на неколико начина. У виду површинске (епифитне) популације и рак-рана. Инфекције могу бити инфекције цвета (сушење и опадање цветова) и младара (појава „пастирског штапа”). Касније се инфекција шири кроз дрвно ткиво, постепено захватајући све више дрвета. У повољним условима долази до излучивања наранџастог бактеријског ексудата. Такође и на плодовима може да направи инфекцију, доводећи до њиховог уништавања. Симптоми нису довољно поуздан индикатор присуства обиљења и често се могу помешати са неким другим узрочницима.

Сузбијање је врло тешко и подразумева интегрални приступ и максимално примену свих расположивих превентивних мера. У зависности од периода вегетације различити су нивои ризика и могућности примена мера сузбијања:

– у периоду зимског мировања површинска популација се у условима благих и влажних зима врло мало редукује, и тада је врло битно да се раде третмани са бакарним препаратима. Максимална заштита се постиже ако се ураде третмани када је опало око 70% лисне масе у јесен, као и након сваког периода када су температуре позитивне током зиме дуже од 5 дана, а падне више од 25 лит/м2 кише, а свако одмах након резидбе и у време кретања вегетације. У овом периоду врло значајна мера је и уклањање заражених делова биљака и дезинфекција свих резова преко 5 цм пречника.

– следећи критични период је цветање, када може доћи до инфекције цвета а преко њега и нових инфекција вишегодишњег дрвета. У овом периоду могу се примењивати препарати на бази фосетл-алуминијума  или антибиотици који у Србији немају дозволу за примену.

– након цветања наредних 20 дана је врло критичан период, тада ако настану механичка оштећења ткива нпр. јаки ветрови, град, и могу се створити услови за јаку појаву обољења. Брза обрада оштећења (примена препарата на бази каптана или фолијарних ђубрива  са аминокиселинама –  у року од 24 сата од настанака оштећења, помаже брже зацељивање рана и смањивања инфекција. Најраније, 20 дана након цветања и након тога треба пратити појаву симптома на младарима “пастирски штап”. Чим се појаве први симптоми треба приступити механичком уклањању заражених и делова  уз обавезну дезинфекцију алата са чистим алкохолом или варакином  и спаљивање одсечених делова.  Такође одмах ране обрадити за 1% раствором неког бакарног препарата.  Овај период траје све до јула месеца, када се смањује активност бактерије. Такође потребно је водти рачуна и о избалансираној исхрана поготово са азотом. Ако постоји могућност гајити толерантније сорте и подлоге али нажалост већина комерцијалних сората и подлога су мање или више осетљиве на овог патогена. Хемијски препарати су ограничене ефикасности и у повољним условима за развој патогена не могу да зауставе даљи развој обољења, користити их за превентивне третмане. Пошто код нас примена антибиотика није дозвољена, само бакарни препарати могу да се примењују у борби против бактериоза, а да испољавају добар степен ефикасности. Треба водити рачуна да у условима хладног и влажног времена, током вегетације могу да изазову фитотоксичност нпр. ожеготине листова, мрежавост плодова.

 

                                                                                     

[Autor]

Članci