[Đorđević LjubišaUčesnik]

Veoma ozbiljan problem u proizvodnji maline poslednjih godina predstavlja eriofidna grinja lista maline- Phyllocoptes gracilis. Ova vrsta pripada grupi Eriophida, koje su znatno sitnije od paučinara. Domaćini grinje su divlje i pitome vrste maline, kupine i neki hibridi jagodastog voća.
Malinina grinja, kao i ostale vrste eriofida, ima dve morfološki različite forme, prezimljujuća i letnja. Prezimljavaju odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupoljaka oko ljuspastih listića. Najveći broj prezimujućih ženki nalazi se u pupoljcima na visini iznad 90 cm od površine zemljišta, najčešće na 120-135 cm. Svetlo smeđe su boje, a jaja polažu nakon hladnog zimskog perioda. U toku vegetacionog perioda, na naličju lista, grinja obrazuje više generacija i na listu se može naći u svim razvojnim stadijumima počev od kraja aprila pa sve do kraja novembra.
Temperaturni minimum potreban za aktiviranje prezimujućih ženki je 11°C, kada sa otvaranjem pupoljaka migriraju na lisne peteljke i naličje razvijenih listova na dvogodišnjim izdancima. Kada se ovi listovi potpuno razviju grinje migriraju na listove jednogodišnjih izdanaka, što se dešava od prve polovine jula. Eriofidne grinje migriraju u toku leta uz pomoć vetra i letećeh insekata.
Najoptimalniji rokovi suzbijanja su u periodu po završetku migracije zimijućih ženki na mlade listove dvogodišnjih izdanaka do pred cvetanje maline (polovina-kraj aprila do polovine maja).
Oštećenja od Phyllocoptes gracilis se manifestuju u obliku promena na listovima, kao svetlozelene mrlje u početku ishrane, koje se kasnije šire, zahvataju veliki deo površine lista i dobijaju svetlozelenu do žutu boju (hloroza, pegavost i dr.) i na plodovima (neredovna oplodnja i razvoj plodova, neujednačena obojenost, stagnacija rasta, neujednačeno dozrevanje). Karakteristično je podizanje lica lista u vidu mehurića i gubljenje maljavosti na naličju lista, što se dešava pri jakom napadu. Mladi listovi se kovrdžaju, a vršni izbojci se suše. Žutilo listova se često meša sa simptomima virusnih oboljenja, pa se zbog ovog a i drugih razloga, ne pristupa suzbijanju grinje upotrebom hemijskih jedinjenja. Ova pogrešna dijagnoza može dovesti do prevremenog uništenja plantaže.
Eriofidna grinja ploda maline- Phyllcoptes esyggi; Plodovi napadnuti ovom štetočinom ostaju mestimično beli ne sazrevaju deformišu se pri vrhovima. Po kretanju vegetacije štetočina migrira na lišće, zatim cvetove i plodove u formiranju. Ima više generacija godišnje, razmnožava se brzo naročito po suvom i toplom vremenu sve do pojave jesenjih hladnih noći. Suzbijanje treba vršiti akaricidima kada su lastari dužine 10 cm i to pred cvetanje.
Najbolji pristup u suzbijanju se sastoji u praćenju vremenskih prilika i aktivacije grinje posle zimskog mirovanja.
Malinina grinja je u fazi intenzivnog polaganja jaja i piljenja prvih larvi. Za njeno suzbijanje u ovoj fazi se preporučuje primena akaricida sa produženim delovanjem, kao što su: Envidor (spirodiklofen) 0,06%, Nissorun (heksitiazoks) 0,05 %, Ortus (fenpiroksimat) 0,1% ili Sanmite (piribaden) 0,05%.

RC Pirot Ljubiša Đorđević, dipl.ing.

[Autor]

Članci