[Stefanović ŽivkoUčesnik]

Електронска пријава сезонских радника у пољопривреди

 У складу са Законом о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима (припрема земљишта, садња, сетва, жетва; заштита биља; управљање пољопривредним машинама; орезивање; пресађивање и проређивање; шишање / стрижа; испаша, нега стоке и други послови у сточарству; брање воћа; брање и вађење повртарских култура; хортикултура; сакупљање дивљих плодова; сеча стабала; уништавање штеточина; чишћење, љуштење, сортирање, паковање, складиштење; брање дувана),  у одређеним делатностима послодавци имају могућност да по једноставној процедури ангажују раднике за сезонске послове  који се обављају само у одређено време током године.

Сезонски радници  који раде без накнаде за рад не спадају у сезонске раднике (комшије, пријатељи или рођаци). Као сезонски радници могу бити ангажована запослена лица, пензионери, студенти и  лица млађа од 18 година живота, али не млађа од 15 година живота ( потребна претходна писмена сагласност и лекарски налаз).

Пријава сезонских радника се врши преко портала Пореске управе и чим буде пријављен сезонски радник остварује права на накнаду за рад по часу рада, пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, дневни одмор и безбедност и здравље на раду. Пријава и одјава радника се врши сваког дана до 10 часова ујутру за преподневну смену, односно до 15 часова за послеподневну смену, а потребно је унети само ЈМБГ (или ЕБС за стране држављане) радника.

Пријаву радника је могуће радити на дневном нивоу, али је такође могуће пријавити раднике и на дужи временски период, на пример на 7 дана. Пријаву радника послодавац може да изврши за текући месец, али и за наредна два месеца, односно за највише три месеца.

Послодавац има право да ангажује сезонске раднике највише 180 дана у току календарске године, рачунајући дане од прве пријаве радника до последње одјаве, при чему се дани у којима није било ангажовања сезонских радника не броје. Један радник не може бити ангажован више од 120 дана у календарској години на сезонским пословима код једног послодавца. Уколико послодавац ангажује сезонског радника и по основу уговора о привременим и повременим пословима, и у том случају радник не може да ради више од 120 дана у календарској години, рачунајући збир дана по оба основа радног ангажовања.

За сваки радни час сезонски радник има право на накнаду за рад која не може бити нижа од минималне цене рада, а то је за 2024. годину 271,00 динар нето по радном часу. Накнада за рад се обрачунава без припадајућих доприноса и пореза, а послодавац са радником договара цену његовог ангажовања коју је дужан да му исплати у складу са динамиком коју су договорили (дневно, недељно, месечно). У 2024. години минимална месечна основица доприноса износи 40.143  динара, што сведено на дневни ниво износи 1.338.10  динара, и то је основица за плаћање пореза и доприноса.

Послодавац за једног сезонског радника дневно треба да плати 481,71 динар на рачун пореза и доприноса ( порез на доходак 133,81 динара, доприноси за ПИО 321,14 динара и  допринос за здравствено осигурање  26,76 динара).

Последњег дана у месецу, на основу података из сваке евиденционе пријаве коју је послодавац поднео за ангажоване сезонске раднике за тај календарски месец, систем Пореске управе аутоматском процедуром формира задужење о обрачунатом порезу и доприносима за обавезно социјално осигурање  и саставља се налог за плаћање који  Пореска управа доставља послодавцу електронским путем.

Од почетка рада овог портала Пореске управе (2019.година) електронски је ангажовано нешто више од 87.900 сезонских радника, и обрачунато је 419.968.013 динара пореза и 1.175.899.904 динара доприноса.

Осим државе која је захваљујући овом систему увећала приход, највећу корист стекли су управо радници на повременим пословима који сад знају шта је сигуран рад јер, премда су ангажовани на краће време, имају право на здравствено осигурање у случају повреде на раду и пензијско осигурање.

[Autor]

Članci