[Gvozdić LjiljanaUčesnik]

Kada je uspešno gajenje voća u pitanju veoma važan uticaj imaju i ekološki uslovi. Odgovarajuća nadmorska visina, tip zemljišta, njegova pH vrednost kao i strane sveta, preovlađujući su faktor visokog prinosa i kvalitetnog ploda.
Poznato je da se jabuka u našoj zemlji može gajiti do visine od 900 m nadmorske visine, ali najpogodnije ju je gajiti od 200 do 600 m.
Odgovarajući pravac pružanja redova pri gajenju voća jeste pravac sever-jug.
Obraditi pažnju prilikom meliorativne pripreme zemljišta, kao i u postojećim zasadima kako na plodnost tako i na popravku pH vrednosti, do postizanja odgovarajuće vrednosti za gajenu sortu.
Otpornost voća na niske temperature zavisi od sorte, ali je optimalna temperatura 20-25 stepena. Na mraz su izuzetno osetljivi cvetni pupoljci, a nešto manje vegetativni.
Vlažnost zemljišta izuzetno je važna pri gajenju jabuka i nekih sorti šljiva, a najmanje zahteva za vodom ima badem.
Zemljišta koja su veoma zbijena, nepropusna, hladna, koja zadržavaju vodu u sebi nisu pogodna za gajenje voća.
Nepovoljan faktor je vetrovitost, zato što on dovodi do opadanja tek zametnutih plodova, nežnijih grančica, kao i izvaljivanja pliće posađenih voćaka ili onih koje se još uvek nisu dobro ukorenile. Zato je potrebno i preporučljivo raditi pobijanje kolja. Ako je vetar blag, onda on može biti i koristan, zbog oprašivanja, npr. oraha, leske i kestena.
Poslednjih godina se vodi računa oko svih eko-uslova, kako kasnije nebi bilo problema tokom proizvodnje. Svaka voćna vrsta, a i pojedinačno sorte unutar nje ne zahtevaju istu ili sličnu nadmorsku visinu, plodnost zemljišta, raspored redova, izlošenost Suncu i dr. Svedoci smo da npr. Viljamovka neće davati iste rezultate u brdskim i ravničarskim krajevima, ili da će kajsija vrlo često stradati od kasnih prolećnih mrazeva na nadmorskoj visini iznad 500 m tj. u krajevima sa oštrijom klimom u odnosu na suprotno.
Dešava se da od kasnih mrazeva na jednom poljoprivrednom gazdinstvu jedan voćnjak potpuno strada i izgubi rod za tu proizvodnu godinu, dok drugi na istom tom gazdinstvu koji je na zaklonjenoj parceli, a koja je u drugom delu sela pod dejstvom drugih prirodnih uslova zadrži rod.
Preventivno je važno izabrati i pravac pružanja redova u zasadu, pa tako ako je severnija hladnija strana treba upravljati redove ka prilivu toplote, dok ako je južna veoma topla strana rasporedom redova izbegavati uticaj velikih sunčevih zračenja i moguću pojavu ožegotina.
Voće se može saditi i u grupama, i kombinovano u bašti, kada se nema dodatne parcele, ali pritom se mora voditi računa o rasporedu biljaka, odnosno da razvijenije biljke ne zasenjuju slabije. Na primer u vrtu vinova loza mora zauzeti osunčane delove i ne sme biti u senci dekorativnih i voćnih vrsta. Pogodna je za podizanje pergola ili za sađenje uz žičanu ogradu. Kada lozu sadimo uz kuću ili zid, u obzir dolazi samo južna ekspozicija.
Za uspešno gajenje izabrane sorte preventivno je važno odabrati odgovarajuće eko-uslove, ili ukoliko je to propušteno, koliko je god to moguće što pre nadoknaditi – korigovati.

Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj.

[Autor]

Članci