[Vukašinović SrećkoUčesnik]

Šljiva najbolje uspeva na dubokom, rastresitom i plodnom zemljištu, slabo kisele reakcije (PH 5,5-6,5). Potrebe šljive za azotom su velike kao i za kalijumom. Nedostatak kalijuma naročito utiče na kvalitet plodova. Potrebe šljive za fosforom su mnogo manje nego za azotom i kalijumom. Toplota i svetlost su veoma važni klimatski činioci za uspevanje šljive. Njoj najviše odgovara umereno kontinentalna klima sa srednjom godišnjom temperaturom od 9 do 11°C. Cvetni pupoljci šljive mogu tokom zime da izdrže  niske temperature. Šljiva najbolje uspeva u reonima sa godišnjom sumom padavina oko 700 mm vlažnošću vazduha 75-85%. Nove zasade šljiva ne treba podizati na krčevinama starih zasada, što je kod nas česta pojava. Pre sadnje zemljište treba poorati (rigolovati) na dubini od 60 cm. Na površinama sa padom 5-8°, treba praviti bankine širine oko 2,5 m.

Za sadnju se moraju nabaviti kvalitetne sertifikovane sadnice sa dobro razvijenim korenovim sistemom. S obzirom da je šljiva višegodišnja biljka i da je za zasnivanje zasada potrebno uložiti veći kapital, greška pri nabavci sadnog materijala se ne može ispraviti i stvoriće dodatni trošak proizvođaču. Za sadnice je naročito važno da ne budu zaražene virusima, posebno virusom šarke šljive.

Priprema sadnica pred sadnju obuhvata skraćivanje žila. Šljiva se sadi od opadanja lišća na jesen do kretanja vegetacije u proleće. Najbolje je kada se šljiva sadi u jesen. Jamić za sadnju mora da bude dovoljne dubine, a u slučaju guste sadnje umesto jamića kopaju se kanali. U cilju obezbeđenja dobrog osunčavanja voćaka pravac redova treba da bude sever-jug. Po mogućnosti, koren sadnice pre stavljanja u jamić treba umočiti u smešu balege, zemlje i vode. Sadnice se sade na istoj dubini na kojoj su bile u rasadniku. Na dnu jame se stavi 15-20 kg zgorelog stajnjaka, zatim se doda sloj zemlje. Voditi računa da žile ne dođu u kontakt sa stajnjakom. Posle zatrpavanja žila sadnica oraničnim (rastresitim) slojem, zemlja sedobro ugazi, kako bi se istisao vazduh i uspostavio bolji kontakt žila sa zemljom. Na proleće sadnica se skrati na željenu visinu, zavisno od planiranog načina uzgoja i podloge. Takođe je  poželjno omogućiti zaštitu od zečeva obavijući stablo mrežicom.

Nega šljivika tokom vegetacije podrazumeva uništavanje korova, međurednu obradu zemljišta, redovno orezivanje voćaka, đubrenje mineralnim đubrivima, po mogućnosti zalivanje (najbolje je sistemom kap-po-kap) i zaštitu od bolesti i štetočina.

[Autor]

Članci