Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu, tako i relativne vlage u vazduhu. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspoređene po mesecima. Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju, nedovoljno se formira jezgro, kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična, a i jezgra su lošijeg kvaliteta. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga, odnosno oko 70 mm mesečno. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun.
Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. Osetljivije su sorte na lakom, peskovitom zemljištu, kao i na plitkim zemljištima. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1,25.
Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora.
U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. Tuča – grad takode može štetno da deluje.
Lešnik kao drvo može da uspeva svuda, ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. To se vidi, pre svega, po tome što su zemlje najveći proizvođači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika isticu se: Turska, Španija, Italija, Kalifornija. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje.
Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvrduje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali.
Mihajlo Žikić dipl.ing. voćarstva i vinogradarstva
Žikić Mihajlo
Žikić Mihajlo