[Pavlović MladenUčesnik]

Удео пољопривреде у структури бруто домаћег производа Србије опада од почетка 2000-их, као последица бржег раста активности у непроизводним секторима. Ипак, удео пољопривреде у структури бруто додате вредности привреде Србије је и даље веома висок и износи 10,1%. Висок удео пољопривреде у структури бруто домаћег производа Србије, може се са једне стране приписати поседовању богатих земљишних ресурса, као и повољним природним условима за пољопривредну производњу, а са друге стране споријем процесу реформисања остатка привреде и застојима у том процесу.
Пољопривреду Републике Србије карактеришу мала пољопривредна газдинства са распарчаним поседима, која се налазе већином у поседу физичких лица. У последња два века пољопривреда Србије прошла је кроз два основна периода од аграрне пренасељености, до деаграризације, која је почела после Другог светског рата и која још траје. Основни задатак пољопривреде је у дугом временском периоду био да прехрани становништво и тако обезбеди социјални мир. Почетком овог века пољопривреда је ушла у фазу транзиције, што је подразумевало приватизацију.
У Србији, природни потенцијали се недовољно користе. Постоји велики број малих породичних газдинстава која нису адекватно организована за самосталан привредни живот и за властиту репродукцију. На малим газдинствима постоје високи трошкови производње и нерационално коришћење ресурса. Због тога је на таквим газдинствима ефикасност рада врло ниска, као и остварени доходак. Постоји и низак степен тржишности ових газдинстава. Стога је немогућне ефикасно коришћење пољопривредног земљишта.
У периоду од 2000. године долази до смањења укупно пољопривредно активног становништва. Код пољопривредно активног становништва постоји низак ниво мотивисаности запослених, због ниских просечних зарада. Рурална подручја карактерише демографско пражњење, које се посебно односи на миграције младих људи са села у градове, долази до константног смањења броја становника на селима, а то све има значајан утицај на пољопривредну производњу. Резултати истраживања показују да код пољопривредних машина (трактора) долази до повећања пре свега њихове погонске снаге. Ипак опремљеност савременим машинама у Републици Србији није на потребном нивоу. Број условних грла стоке варира из године у годину, а последњих година долази до смањења, јер постоји мали број грла стоке по јединици пољопривредне површине. Мали број грла стоке по јединици пољопривредне површине, отежава повећање ефикасности пољопривредне производње док је највећа стопа раста забележена код потрошње минералног ђубрива. У периоду од 2000. године у Републици Србији долази до смањења површина под пољопривредним земљиштем. У последњих неколико година у Републици Србији је текао процес перманентног уситњавања пољопривредних поседа, док је у Европи текао процес концентрације. Процес укрупњавања до нивоа како је у европским земљама, се јавља као темељна претпоставка примене савремене технологије и вишег нивоа аграрне производње, с нижим трошковима и нижим ценама. Стога је неопходно извршити реформе пољопривредног сектора и руралних средина, кроз мере економске политике како би се унапредио положај произвођача. Управо промене у структури пружају могућност да се повећа конкурентност и ефикасност целог пољопривредног сектора.

ПССС Београд
мр Младен Павловић

[Autor]

Članci