[Kostić VladimirUčesnik]

Duvanov trips je najčešća i najrasprostranjenija vrsta među tripsima, zastupljena u celom svetu. Izrazit je polifag, sa velikim brojrem biljaka domaćina. Značajna je štetočina duvana i pamuka. Populacije duvanovog tripsa kod nas se mogu javiti najviše na luku i praziluku, zatim na kupusu, krastavcima, paradajzu, salati. Može se sresti i na mahunjačama (pasulj, lucerka), na gajenim žitima (pšenica, ječam, kukuruz), na suncokretu, uljanoj repici i korovskim biljkama. Nalazi se na mnogobrojnom ukrasnom bilju (kane, muškatle, gladiole, karanfili i dr.). Populacije su prisutne na otvorenom, kao i u zaštićenom prostoru.
To je sitan insekt, vretenastog tela, nešto kraći od 1 mm. Boje je slamastožute, pokriven tamnim dlačicama. Krila su uska, prljavo žute boje i obrubljena tankim resicama, sa dva nerva na prednjim i jednim nervom na zadnjim krilima. Usni aparat je za bodenje i sisanje i specifične je građe. Jaja su beličaste boje, prozračna i bubrežastog su oblika.
Pri masovnoj pojavi ovaj trips nanosi ekonomski značajne štete na gajenim biljkama. Oštećenja su izazvana neposrednim delovanjem-sisanjem biljnih sokova i posredno-prenošenjem virusa tačkaste bronzavosti paradajza.
Štetu čine odrasli insekti i larve. Na duvanu tripsi sišu sokove najčešće duž nerava lišća, tako da na mestima uboda ostaju beličaste pege koje se kasnije spajaju u pruge. Štete koje nastaju usled ishrane tripsa odražavaju se u smanjenju tehnološke vrednosti duvana, pri čemu se list svrstava u poslednju klasu. Na luku se insekti koncentrišu između najšireg lišća i stabljike. Usled njihovog sisanja iz ćelija izbijaju sokovi i stabljika luka dobija srebrnast izgled. Ukoliko je napad jači stabljike postaju smeđe i uginu. Kod napada duvanovog tripsa na ukrasnim biljkama nastaje oštećenje cvetova i cvetnih pupoljaka. Ukoliko dođe do masovne pojave tripsa na kupusu list se kovrča i suši. Duvanov trips može izazvati i pojavu belih pega na lišću krastavaca i njihovo propadanje.
Prezimljava odrastao insekt u zemljištu. U staklarama njegov razvoj teče cele godine. U proleće, se seli najpre na korove, a potom na gajene biljke. Ženke polažu jaja u parenhim lista, tako da su delimično zaronjena u tkivo. Celokupan razvoj na višim temepraturama može da završi za 10 dana. Zbog toga se brojnost jako poveća u veoma kretkom vremenskom periodu.
Zaštita se zasniva na suzbijanju korovskih biljaka, jer se tako značajno smanjuje brojnost tripsa. Uništavanje ostataka biljaka duvana posle berbe, kao i duboka jesenja obrada znatno smanjuje napad tripsa. Ова врста брзо развија резистентност на инсектициде. Правровремена употреба хемијских препарата је битна за успешну заштиту, неким од инсектицида, на бази:
 Metomila:
– LANNATE 25-WP, у дози од1-1,5 kg/ha, третирањем расада дувана (прво код укрштања расада, друго 20 дана касније). У пољу прво 5-10 дана после расађивања, друго 20-25 дана касније,
– LANNATE-90, у концентрацији 0,03-0,05 %, третирањем расада (прво код укрштања расада, а друго само ако је потребно 20 дана после првог),
 Imidakloprida:
– CONFIDOR 200-SL, KOHINOR 200-SL, MACHO 200-SL, у дози од 0,5-0,6 l/ha, када се појаве имага,
 Dimetoata:
– BEVETOX 40-E, DIMETOAT-EC, DIMETOGAL, FOSFAMID 40-EC, PERFEKTHION, у концентрацији 0,75-0,10 %, када се утврди присуство трипса,

и остали препарати регистровани за сузбијање трипса.

Vladimir Kostić, dipl.inž. zaštite bilja

[Autor]

Članci