Dunja je jedna od najcenjenijih voćnih vrsti kako za preradu u domaćinstvima i industriji tako i za potrošnju u svežem stanju.
Karakteriše se poznim cvetanjem (početak maja) koje smanjuje opasnost od poznih prolećnih mrazeva a sa tim može da se gaji i u rečnim dolinama i u mikro-depresijama, rađa obilno i svake godine.
Voćna vrsta je koja ima krupne plodove čime je berbe olakšana , berba je produžena i traje 15-tak dana. Sortiment dunje globalno gledano nije veliki, oko 500 sorata, stim što je u proizvodnim zasadima u svetu zastupljeno stotinak. Kod nas su to uglavnom sorte-Leskovačka kao najzastupljenija i karakteriše se krupnim plodovima oko 250 gr. i sazrevanjem u prvoj polovini oktobra. Plod je limun-žute boje, sa čvrstim i kompaknim mesom žućkaste boje, prijatne arome i kiselkastog ukusa. Delimično je samooplodna pa u zasadu treba da ima oprašivača koji je najčešće vranjska dunja ili narodski ,,dunjac,,. Karakteristika je da ima stablo srednje bujno dobro otporno na mraz i sušu. –
Od ostalih sorata koje se gaje kod nas možemo istaći par sorata koje su selekcionisane u Bugarskoj, u Plovdivu i to su: Trijumf, Asenica i Hemus i one se karakterišu krupnim plodovima mase 300-350 grama, kruškolikog oblika i one su samooplodne sem Hemusa koji je samobesplodan i obavezno traži oprašivača. Vreme zrenja im je oko leskovačke pa do deset dana kasnije(Trijumf).
Šampion se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr., kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome ali sa jednom manom koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.
Teodor Prvulovic
Prvulović Teodor
Prvulović Teodor