Dunja se kao voćna vrsta u mnogim zemlјama sveta gaji od davnina. Poreklom iz Kavkaza i Bliskog istoka voćka toplijih područja, našla je svoje mesto i u voćarstvu Srbije . Iako naša zemlјa ima povolјne uslove za gajenje dunje, kod nas ona uglavnom služi za podmirenje potrba proizvođača i njen mali deo služi za industrisku preradu.
Na raširenost ove voćne vrste utiču i njene osobine . Dunja može da izdrži dosta niske temperature i do -30C. Kod nas cveta kasno od kraja aprila pa čak i do početka juna, te joj je zaštita od poznih proloećnih mrazeva obezbeđena pririodnim putem. Nјeni cvetovi su osetlјivi prema niskim temperaturama i za njihovo obrazovanje je potrbno više svetlosti. Dobro osvetlјenje je vezano i za rodnost i kvalitet plodova i iz tog razloga su preporučlјiva rastojanja koja se kreću od 3 – 6 m između redova, a u redu 2.80 – 4.50 m. Ukoliko je sklop gust i nema dovolјno svetlosti neće doći do obrazovanja cvetnih pupolјaka, a plodovi će biti zeleniji i sa manje arome .
Prirodni oblik dunje je žbun, međutim lako se uzgaja kao stablašica u vidu svih uzgojnih oblika: pobolјšana piramidalna kruna, kotlasta kruna, nepravilna palmeta sa kosim granama, vitko vreteno, slobodan oblik.
Koren je žiličast i najčešće u gornjem horizontu (oraničnom sloju). Najviše joj odgovaraju umereno vlažna i topla i propusna zemlјišta. Dobro podnosi visoke temperature i sušu ali u intenzivnim zasadima navodnjavanje treba rasporediti u toku cele godine a intenzivirati u periodu od polovine jula do septembra meseca kada je prirast plodova najveći.
U pogledu odnosa oplodnje razlikujemo samooplodne, delimičpno samooplodne i samobesplodne sorte. Preporučlјivo je u savremenoj proizvodnji koristiti pored vodećih sorti i sorte oprašivače.
Sortiment dunje je mali a kod nas se najviše gaje: Leskovačka, Vranjska, Šampion, Trijumf, Hemus, Asenica,Češka dunja, Pazardžijska, Mamutova , Konstantinopolјska.
Plod dunje može biti okruglast, jabučast ,kruškast, zvonast. Pokožica ploda je glatka u punoj zrelosti limunasto žute boje i prijatnog ukusa.
Značajnije plodonošenje počinje u četvrtoj godini a najveću rodnost dunja postiže između 15 i 20 godine.
Dipl.inž. Radomir Bušatović
Bušatović Radomir
Bušatović Radomir