Шаргарепа, једно од поврћа које се свакодневно користи у домаћинству, потиче са тла централне Азије, али се проширила и на Европу и Америку. Богата је материјама које су благотворне за здравље. Шаргарепа садржи бетакаротен, који јој обезбеђује карактеристичну наранџасту боју. Такође садржи доста витамина, као што су А, Ц, Б1, Б2, Б3, Б6, Б9, Е и витамин К; и минерале – калујум, магнезијум, гвожђе, калцијум, фосфор. Представља извор угљених хидрата и влакана. Осим што је веома укусна намирница, шаргарепа поседује и многа лековита својства за организам, тако да је ваља укључити у свакодневну исхрану. Шаргарепа је идеална за: повећање апетита, анемију, депресију, болове у стомаку, здравље нервног система, здравље артерија , смањује висок холестерол, успорава старење, побољшава вид и здравље очију, одржава лепоту коже.
Смрзнута шаргарепа
Смрзнута шаргарепа-најлакши начин за дуготрајно очување полукуване шаргарепе. Коренасто поврће довољно је опрати и ољуштити, нарезати на колутиће, коцкице, тракице или ставити на крупно ренде – и оставити замрзнуто у пластичним врећицама или посудама.
Сушене шаргарепе
Сушена шаргарепа је укусан и здрав производ. Припрема за сушење се може спровести на два начина:
Сламке – За ову методу одабирају се најсјајнији корени. Да би се шаргарепа правилно осушила, корење се опере и кува 10-15 минута. Затим ољушти и исече на траке – сламке (не више од 5-7 мм дебљине). Суше се у једном слоју на +75°Ц.
Грубо нарендано – Опрану шаргарепу кувати 5 минута, ољуштити, нарендати на крупно ренде, осушити у собним условима. Тако осушену распоредити у један слој па сушити на температури од + 75ºС. У зависности од трајања сушења, шаргарепа се може или сушити или мало недовољно осушити. Овако припремљена шаргарепа употребљава се као додатак јелима али и као готова посластица.
Cvetković Slađana
Cvetković Slađana