Dudovac ( Hyphantria cunea ) je štetni insekt koji napada preko 120 biljnih vrsta. Kod nas je pronađena na dudu, šljivi, jabuci, višnji i zovi. Međutim poznato je da napada i javor, kajsiju, trešnju, breskvu, ukrasno drveće i šiblje. Ova štetočina stvara paučinasta gnezda koja se uglavnom nalaze na krajevima grana. Ova osobina ih čini drugačijim od leptira koji prave slična gnezda samo što su njihova na sredi grana.. U početku gusenice se nalaze u grupama da bi se kasnije razišle po stablu, živele pojedinačno i hranile se lišćem. Osim po tome što može da se hrani na velikom broju drvenastih i žbunastih biljaka, dodatna pretnja za voćare dolazi od toga što dudovac ima dve generacije tokom godine. Odrasla jedinka dudovca je bele boje. Kod mužjaka se na prednjim krilima nađu crne ili smeđe tačke. Ženkina krila su bela, bez ikakvih šara. Ono što je karakteristično za ovog štetnog leptira je što je sav dlakav. Dudovac na prednjim nogama ima ”pramenove” koji su svetlo žute ili naranđžaste boje. Abdomen je kao isprskan svetlo braon bojom i prekriven dlačicama. Raspon krila dudovca je 35 – 42 mm. Gusenice su svetlije žute boje sa zelenkastim prelivima, mada mogu da postoje velike verijacije u nijansama. U kasnijim periodima razvoja se pojavljuju fine dlačice koje izbijaju iz žutih i crnih bradavica. Dužina tih dlaka je različita pa postoje duže i kraće. Sve to daje gusenici veoma specifičan izgled. Veličina razvijene je oko 35 mm. Lutka je tamno smeđe boje i dugačka je oko 10 mm. Dudovac ima jaja ovog štetnog insekta su svetlo žute boje, mada mogu imati prelive prema zelenoj boji. Na njima se nalaze male dlačice.Od druge polovine maja pa sve do početka avgusta meseca je period kada se gusenice najmasovnije pile. U početku gusenice se nalaze u grupama da bi se kasnije razišle po stablu, živele pojedinačno i hranile se lišćem. Za kompletan razvoj gusenice je potrebno oko mesec i po dana, eventualno to može trajati kraće ako su povoljni vremenski uslovi. Prva generacija leptira traje sve do sredine oktobra meseca. Gusenice druge generacije nanose najveću štetu na biljkama. To se dešava obično u periodu od avgusta do septembra. Prva mera zaštite je mehaničko uklanjanje a pri većem napadu primenjuju se i hemijske mere registrovanim insekticidima.
Manojlović Marko
Manojlović Marko