Fermentacijom otpadaka biljnog i životinjskog porekla se priprema kompost.
Za kompostiranje se mogu koristiti biljni i drugi otpaci kao što su otpaci od ubranog povrća, trava, lišće, slama, treseta, krvno i koštano brašno, strugotine drveta i slično.
Postupak kompostiranja se može obaviti na površini zemljišta bez okvira ili u okviru od daski pruća itd. Na zemljište se stavlja drenaža od grančica ili krupnih stabljika, a zatim se do visine 50cm stavlja naizmenično sloj svežih ili suvih otpadaka (oko 20cm) i sloj zemljišta (oko 5cm). Poslednji sloj humke je sloj zemljišta oko 10cm.
Svake dve do tri sedmice kompost treba pomešati i ponovo prekriti slojem zemljišta.
Seckanjem otpadaka se pospešuje brzina kompostiranja pa uz druge pa uz druge sprovedene postupke, kompost je spreman za primenu za oko 4-6 meseci.
Kvalitet komposta treba da ima odnos ugljenika i azota u razmeri 25:1 do 30:1.
Kompost sa visokim sadržajem ugljenika je žute ili mrke boje, sub i kabast, a onaj sa visokim sadržajem azota je zelenkaste boje, vlažan, a ponekad —————–
Kompost u proseku sadrži 0,35-0,50% azota, 0,20% fosfora, 0,25-0,30% kalijuma, ali njegov kvalitet zavisi prvenstveno od vrste sirovine, kao i načina pripremanja.
Pantelić Ljubodrag
Pantelić Ljubodrag