[Jocković MiloradUčesnik]

Đubrenje je jedno od najvažnijih i neizostavnih mera u gajenju šljive. Đubrenjem se podiže plodnost emljišta i dovodi na optimalni nivo stanje svih biogenih hraniva. Gubitak hraniva iz zemljišta se odvija kroz postignute prinos, vezivanjem u nepristupačne oblike, isparavanjem, erozijom, ispiranjem i dr. Samo pravilnim đubrenjem se može očekivati redovna i dovoljno visoka rosnost, kao i kvalitetan prinos. Prirast, razvoj, rodnost i kvalitet plodova šljive zavise u velikoj meri od toga da li biljci stoje na raspolaganju optimalne količine i pravilan odnos svih biogenih elemenata u lakopristupačnom obliku.
Treba naglasiti da šljivi godišnje treba, orjentaciono, 80-100kg/ha N; 20-50kg/ha P2O5 i 100-150kg/ha K2O kao čistog hraniva.
Određivanje potrebne količine đubriva se vrši na osnovu: analize zemljišta, folijarne analize, simptoma nedostatka nekog elementa i opšteg stanja voćaka (zasada). Pre podizanja zasada, na osnovu agroheijske analize zeljišta, ako je potrebno radi se meliorativno đubrenje kako bi se plodnost zemljišta dovela na željeni nivo od 3-5% humusa, 10-15 mg P2O5, 20-25mg K2O, pH 5-7 i izvršila popravka svih režima zemljšta (vodni, vazdušni, toplotni), podrivanjem.
Đubrenje mladih zasada šljive u prve tri godine se izvodi sa sledećim količinama hraniva 30-50kg/ha N; 20-30kg/ha P2O5 i 40-50kg/ha K2O čistoh hraniva. Ova količina đubriva se rastura oko biljaka u projekciji krune odnosno u redove u trake za širinu krošnje, kod gušćih zasada.
Redovno đubrenje zasada šljive (šubrenje u rodu) se izvodi tokom novembra-decembra formulacijama NPK đubriva sa većim sadržajem kalijuma, kao što su NPK 6:12:24, 7:20:30 i sl, u količinama od 500-600kg/ha. Đubriva se rasturaju po celoj površini zasada a posle toga sledi obrada zemljišta na dubini 10-12cm voćarskim plugovima ili teškom tanjiračom.
Prihranjivanje šljive azotnim đubrivima treba vršiti u 2 navrata, krajem marta i početkom maja (ne posle kraja I dekade maja). Uglavnom se koristi KAN zbog nižeg pH zemlišta i njegova količina se kreće 150-200kg/ha u mladim zasadima i 500-600kg/ha u punom rodu u ukupnoj količini.
Đubrenje stajnjakom se izvodi svake 3-4 godine u količini 30-40t/ha u periodu mirovanja voćaka i on se obavezno mora plitko zaorati ili zatanjirarti.
Folijarna đubriva se primenjuju po potrebi, kada se javi (uoči) neki nedostatak ili neka stresna situacija (suša, grad i dr) i neposredno pred zrenje plodova kakao bi se povećao kvalitet i otpornost plodova nakon berbe.
Sve gore preporučene količine đubriva teba primenjivati na osnovu hemijske analize zemljišta, odnosno analizu zemljišta treba ponavljati svake treće do četvrte godine i na osnovu nje korigovati količine. Često se dešava da u zemljištu imaju visioke količine makroelemenata ali zbog visoke kiselosti su nepristupačne biljci i u tim slučajevima treba vršiti kalcifikaciju i humifikaciju a redukovati primenu NPK hraniva. Na taj način se uspostavlja balans u zemljištu, postižu visoki prinosi šljive i štedi novac.

[Autor]

Članci