[Nikolić BiljanaUčesnik]

U organskoj proizvodnji đubrenje se mora vršiti u skladu sa plodnošću zemljišta. Dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla i prirodnih mineralnih đubriva, radi održavanja i poboljšanja plodnosti zemljišta.
U organskoj proizvodnji ukupna količina azota ne sme da pređe 170 kg po hektaru godišnje, zbog mogućeg zagađenja zemljišta i voda nitratima. Po pravilu, đubriva bi trebalo da potiču iz sopstvenog gazdinstva. Najčešće se koriste organska đubriva, pretežno stajnjak i kompost.
Stajnjak je smeša izmeta domaćih životinja i prostirke. Kvalitet stajnjaka zavisi od vrste domaće životinje, prostirke i starosti (zgorelosti) đubriva. Ovo đubrivo ima produžno dejstvo, a vreme razlaganja je dve do tri godine. Konjski i ovčiji stajnjak su pogodniji za teža i hladna zemljišta, imaju više suve materije i bogatiji su N, P i K. Za razliku od njih, goveđi i svinjski stajnjak imaju više vode i kiseliji su, sporije se razlažu i pogodniji su za laka, peskovita zemljišta. Da bi se sprečio gubitak azota isparavanjem u obliku amonijaka potrebno je obavljati prevrtanje stajnjaka. Ako je vreme suvo treba obavljati zalivanje stajnjaka, a u slučaju velike količine padavina pokriti đubrište da bi se sprečilo ispiranje hraniva. Za zgorevanje stajnjaka je obično potrebno 3-4 meseca. Nakon toga preporučuje se prekrivanje stajnjaka slojem zemlje da bi se zaštitio od nepovoljnih meteoroloških faktora.
Kompost nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih organskih materija. On se priprema u odvojenom prostoru, najbolje u senci i to na zemljištu, u drvenim ili žičanim sanducima, korpama ili u komposteru. Koriste se biljni otpaci kao što su ostaci povrća, trava, lišće, slama, pepeo, komina. U kompost se mogu dodati i gliste koje će ubrzati proces mineralizacije organskih materija. Vreme potrebno za pripremu komposta je 6-12 meseci.
Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka koje se posebno seju za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati organskom materijom radi poboljšanja njegovih fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. U ovu svrhu se najčešće koriste razne vrste leguminoza (detelina, stočni grašak, bob i dr). Ove biljke imaju sposobnost da u relativno kratkom vremenskom periodu obrazuju veliku količinu organske mase. One se gaje do faze cvetanja, a posle toga se zaoravaju.
U organskoj proizvodnji se mogu koristiti i mikrobiološka đubriva. Ona se koriste za poboljšanje stanja zemljišta ili dostupnosti hranljivih materija u zemljištu, kao i za aktiviranje komposta.
Za svaku parcelu se evidentiraju podaci o vrsti, količini i datumu primene sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta. Oni se dokumentuju dokazima o potrebi za njihovim korišćenjem.
Korišćena literature Trešnja i višnja, Dragan Milatović, Mihailo Nikolić, Novica Miletić
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić

[Autor]

Članci