Dobra ishrana azotom omogućava dobro rastenje, pa se dobijaju krupne biljke sa velikim cvastima (glavama). Ipak, prevelike količine azota utiču nepovoljno, jer smanjuju sadržaj ulja, a povećavaju sadržaj belančevina.
Fosfor pogoduje boljem razvoju korenova i organa za razmnožavanje, a naročito obrazovanju broja cvetova. Biljke sa dobro razvijenim korenovima bolje iskorišćavaju vodu. Transpiracioni koeficijent je manji, pa se voda bolje iskorišćava.
Kalijum se uzima u velikim količinama i najveći deo je u lišću i stablu.
Potrebne količine hraniva – Suncokret obrazuje veliku vegetativnu masu koja sačinjava 85- 87 % celokupne organske mase koja se dobija od ove biljke. Ostatak dolazi na seme. Zato suncokret zahteva znatne količine hraniva. Tako, za formiranje jedne tone prinosa zrna i odgovarajuću vegetativnu masu suncokret iz zemljišta iznese : 45-55 kg N,20-25 kg P2O5 i 70-90 kg K2O. Zbog manjeg žetvenog indeksa od 1:2 ,sa prinosom od 3 t/ha zrna odnese 80 kg N, 40 kg P2O5 i 40 kg K2O . Prema tome, suncokret je biljka koja zahteva velike količine kalijuma koji, pored toga što povoljno utiče na rastenje biljaka, povećava i sadržaj ulja u semenu. Po svom efektu kalijum prelazi fosfate, pa i azot, međutim u praksi se pokazalo da on koristi jako dobro zemljišne rezerve ovog hraniva, pa ga bez obzira na potrebe ne treba unositi u velikim količinama. Osim u slučaju kada je prethodni usev bio đubren samo MAP-om, prednost u osnovnom đubrenju treba dati formulacijama sa većim sadržajem kalijuma, npr NPK 8:16:24.
Vreme i način unošenja đubriva – Prevelika količina azotnih đubriva smanjuje otpornost suncokreta prema bolestima, a naročito prema rđi. Suncokret dobro odgovara povećanjem prinosa na đubrenje stajskim đubrivima. Fosforna i kalijumova đubriva se unose u dva maha i to 1/2 do 2/3 pred duboku obradu, a ostatak pri pripremi zemljišta za setvu. Suncokret reaguje na đubrenje i to povećanjem prinosa zrna i sadržaja ulja. Suncokret se u našim uslovima prihranjuje kada je u fazi 6 lista uz primenu mera zaštite i kultiviranje iz razloga što su P i K slabo mobilni elementi, treba vremena da se usvoje, a N je lako mobilan. Lako se usvaja i podložan je ispiranju ukoliko je velika vlažnost zemljišta. Pored klasičnog prihranjivanja izvodi se i često je u primeni i folijarno prihranjivanje suncokreta koji se najčešće ovom prilikom kombinuju sa sredstvima za zaštitu bilja, pa se u jednom prohodu obavi i zaštita i prihrana useva.
Savetodavac : Sanja Milovanović Milenković
Milovanović Milenković Sanja
Milovanović Milenković Sanja