Đubrenje sejanih travnjaka
Ako želimo kvalitetan sejani travnjak ,sa maksimalnom eksploatacijom, đubrenje treba prilagoditi leguminoznoj vrsti, kako bi se ona što duže zadržala u smeši.Takođe nisu iste vrste i norme đubrenja svake godine iz razloga što se sa godinama iskorišćavanja menja i sadržaj komponenti u smeši, a samim tim i vrste i norme primenjenih đubriva.
– Upravo zbog baziranja đubrenja na leguminoznoj komponenti u smeši, u godini zasnivanja najveću pažnju treba obratiti na P i K iskustveno. Norme ovih đubriva ne bi trebalo da u godini zasnivanja prelaze 60 kg/ha.Prilikom doziranja azota u godini zasnivanja travnjaka treba imati u vidu dve stvari.Kao prvo ne treba dati veliku količinu azota, jer bi tada trave brzo potisnule leguminoze iz smeše a to nam nije cilj. I kao drugo leguminoze imaju sposobnost vezivanja atmosferskog azota i na taj način ga unose u
zemljište.Iskustveno ta doza azota koja se primenjuje u godini zasnivanja travnjaka trebalo bi da bude između 30-50 kg/ha.
– Kasnijih godina ,kako se smanjuje udeo leguminoza u smeši trebalo bi primenjivati NPK hraniva u kojima je odnos 2,3:1:1.
• Kod prihranjivanja sejanih travnjaka treba posebnu pažnju obratiti na sledeće:
– ako je vegetacioni period travnjaka duži potreba za prihranjivanjem je veća
– i što je udeo leguminoza u smeši veći potreba za prihranjivanjem je manja.
• Praktično,ako imate 3 otkosa godišnje 1/3 planiranog azota dodate posle prvog otkosa, nikako posle drugog ili trećeg.
• Takođe ako Vam je udeo leguminoza u smeši 30% i više ne treba prihranjivati,a ako je 20-30 % treba dodati putem prihranjivanja ne više od 30 kg/ha azota .
Prinos
• – jedan kvalitetan sejani travnjak može u našim uslovima dati do 10 t/ha sena ili do 50 t/ha zelene mase
Način iskorišćavanja
• -sejani travnjaci se mogu iskorišćavati putem ispaše,putem košenja i spremanja senaže i silaže.
PSSS Beograd
Veličković Violeta dipl.ing.
Veličković Violeta
Veličković Violeta