[Nikolić BiljanaUčesnik]

Đubrenje je veoma važna agrotehnička mera u gajenju dunja. U mladim zasadima ono ubrzava porast stabala i početak rađanja, a u starijim – rodnim zasadima utiče na obilno rađanje svake godine i dobijanje kvalitetnih plodova. Stoga dunje treba redovno đubriti svake godine odgovarajućim mineralnim i organskim đubrivima, iz kojih one treba da podmire svoje potrebe za hranljivim elementima. Najvažniji elementi koji se dodaju u vidu đubriva su: azot, fosfor, kalijum, kalcijum i magnezijum. Međutim, pored ovih elemenata dunja koristi i gvožđe, mangan, cink, bor, molibden i dr., ali u vrlo malim količinama. Đubrenjem stajnjakom i mineralnim đubrivima dunje se obezbeđuju navedenim hranljivim elementima. Zasadi se đubre u određeno vreme i određenim količinama.
Dunje u različito vreme svog uzrasta koriste različite količine hranljivih materija. U periodu intezivnog porasta (u toku prvih 4-5 godina) posle sađenja, zbog porasta nadzemnih i podzemnih organa najpotrebniji je azot, jer on učestvuje kao komponenta belančevina u izgradnji svih tkiva i organa dunje. Fosfor i kalijum su nešto manje potrebni, ali su ipak neophodni u određenoj srazmeri, jer i oni učestvuju u stvaranju tkiva i u odrvenjavaju mladara. U periodu rodnosti dunje azot je i dalje potreban u velikim količinama, pošto učestvuje u izgradnji cvetnih pupoljaka, zatim cvetova i plodova, kao i lišća i mladara. Fosfor je potreban za izgradnju plodova, lišća, stabla i korena, ali u znatno manjim količinama, otprilike za oko 3,7 puta manje od azota i za oko 4,3 puta manje od kalijuma. I potrebe za kalcijumom su u ovom periodu takođe velike.
U periodu starosti dunja azot je uz odgovarajuću rezidbu takođe neophodan, uglavnom za pospešivanje porasta letorasta i za razviće krupnijeg i brojnijeg lišća. Kalijum i fosfor su isto tako potrebni, ali u nešto manjim količinama.
Potrebe stabala dunje za pojedinim hranljivim elementima su različite i zavise od porasta, razmaka sađenja, stepena produktivnosti, načina održavanja zemljišta, navodnjavanja i drugih činilaca.
Mlada stabla, do pete godine života, obično se đubre pojedinačno, sa po 0,2-0,5 kg KAN-a, 0,5-1,2 kg komplesnog NPK đubriva odnosa 10:12:26 po stablu u zavisnosti od starosti.
U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga đubri cela površina koju zauzimaju stabla dunje. Dunje se u ovom periodu đubre znatno većim količinama đubriva, jer je iznošenje osnovnih biogenih elemenata znatno veće, čak i za po nekoliko puta.
U jesen svake godine, obično krajem oktobra ili početkom novembra, na hektar pod dunjom u rodu se rasturi 400-600 kg komplesnog NPK đubriva odnosa 10:12:24. Da li će se rasturiti 400,450,500 ili 600 kg po hektaru zavisiće od starosti i iscrpljenosti stabala, gustine sađenja i dr. Zatim se ovo đubrivo zaore s korovskim biljkama kao zelenišem, na dubinu 10-14 cm. Radi održavanja količine humusa na najmanje 3% treba svake treće jeseni zajedno sa mineralnim đubrivima rasturiti 30.000 kg stajnjaka po hektaru ili zasejati biljke za zelenišno đubrenje, koje se zaoravaju u drugoj polovini aprila iduće godine.
Ukoliko se ma iz kojih razloga zasad u jesen ne može da pođubri, onda se to može uraditi i u toku zime – u decembru ili najkasnije do sredine januara (ukoliko vremenske prilike dozvole).
Rano u proleće – u prvoj polovini marta po hektaru dunjika treba rasturiti 200-400 kg KAN-a ili amonijum-sulfata, pa onda zemljište potanjirati. Ako se u toku druge polovine aprila ili prve polovine maja i pored đubrenja azotom primete simptomi nedostatka azota, onda dunje prihraniti sa 50-100 kg/ha ureje, pa zemljište plitko oprašiti.
Leti – u junu pa i u julu, ako se na dunjama primete simptomi nedostatka nekih hranljivih elemenata, onda se biljke đubre preko lišća kombinacijom makro i mikroelemenata, i to u nekoliko navrata, u razmaku od 7 do 10 dana. Najčešće se biljke prihranjuju tečnim đubrivima.
Korišćena literatura: Dunja, mušmula, oskoruša. Prof.dr Asen S. Stančević
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić

[Autor]

Članci