Lokalnim unošenjem đubriva u zemljište (depozitorima) mineralna đubriva unose se na veću dubinu u odnosu na seme useva. Đubriva se unose u vlažno zemljište, usled čega usevi brzo upijaju hraniva. Ovo je vrlo značajno uoblastima sa suvom klimom, jer usevi rastu brže u odnosu na zemljišta gde se đubriva unose površinskim putem. Ovaj postupak je pogodan za žitarice, krompir i šećernu repu. Oprema za lokalno unošenje đubriva danas je često povezana sa sejalicama, što znači da se sejanje i đubrenje obavljaju istovremeno. Prednost lokalnog unošenja đubriva predstavlja veća efikasnost unosa đubriva, što znači da se upotrebom manje količine đubriva dobija isti prinos. Iz ovih razloga je lokalno unošenje đubriva prihvatljivije sa ekološkog, kao i sa ekonomskog aspekta, u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem. Rasipači za lokalno unošenje đubriva imaju neku vrstu pojačivača, sa dodatnom opremom, kako bi đubriva dospela u zemljište. Postiže se dobar stepen ujednačenosti nanošenja rasipanjem, ali je širina radnog opsega manja nego kod površinskih rasipača. Međutim, oni imaju širinu radnog opsega za sve tipove đubriva, što olakšava kalibraciju stope unošenja.Nedostaci lokalnog načina unošenja đubriva su što ovaj postupak nije pogodan za unošenje đubriva na usevima u fazi rasta, jer bi došlo do oštećenja useva, kao i činjenica da je radni kapacitet, izražen u ha/h, manji u odnosu na površinsko đubrenje rasipanjem .
Srđan Cvetković, dipl.ing.poljoprivrede
Cvetković Srđan
Cvetković Srđan