“Hrana za zemljište,a ne za biljke” je glavni princip u organskoj proizvodnji u vezi sa ishranom biljaka.Đubrenje je bazirano na što nižem sadržaju azota.Važniji tipovi đubriva koja se koriste su:zelenišno đubrivo i distribucija u srednjoj količini zrelog organskog đubriva ili komposta od orezane loze i čvrstog otpada pri preradi grožđa u vino.Organski otpaci se kompostiranjem pretvaraju u visoko vredno đubrivo.Materijal se sakupi,pomeša i slaže u prostor za kompostiranje.Glavnu ulogu u razgradnji imaju mikroorganizmi i sitne životinje.Promena boje komposta u tamno smeđe i karakterističan miris su znak da je kompost zreo.Optimalan odnos ugljenika i azota C/N je 25:1 do 30:1.Žuta do mrka boja karakteristična je za kompost bogat ugljenikom,a zelena za kompost bogat azotom.
Od komine se može napraviti vrlo kvalitetan kompost.Unosi se do 10 tona po jednom hektaru.Takođe se može koristiti i stajnjak.Veća kolilčina je potrebna ako je u pitanju stajnjak,oko 50 tona po jednom hektaru do dubine na 20 cm da bi se povećao sadržaj humusa u zemljištu za 1%.Pored komposta i stajnjaka mogu se koristiti glistenjak,treset,osoka posle previranja,tečnost iz komposta ili humusa,riblje brašno.
U slučaju da zemljištu nedostaje neki od hraniva P,K ili Mg,dozvoljena je upotreba kamenog brašna koji se dobija mlevenjem stena.
Zelenišno đubrivo se praktično sastoji od posejanog semena jedne ili više vrsta zeljastih biljaka,bez cilja da se sakuplja /bere u proizvodnji,već da se unese kao sveža zelena biomasa u zemljište.Zelenišno đubrivo se tradicionalno koristi u vinogradarstvu kao setva posle berbe ili u rano proleće,setvom zimskog pokrivača (leguminoze:grahorica,pasulj,grašak u kombinaciji sa repicom,travama,engleskim ljuljem ili crvenom detelinom),posebno gde je fertilizacija problematična zbog spoljašnjih uslova.U regionima sa više padavina u proleće-leto,letnji pokrivač je sa leguminozama,heljdom,facelijom,uljanom repicom ili slačicom.U primeni svih ovih saznanja proizvodnja nije preobilna,podrška je gajenoj kulturi,kvalitetu zemljišta,organičava raspoloživa đubriva i čini zemljišne uslove upotrebljivim.
Kada su prisutni niski nivoi azota u zemljištu,važno je da se doda humus,kako bi se postigao odgovarajući nivo azota.Preporučena količina azota je 50-70 kg po jednom hektaru u toku jedne godine.
Gligorijević Ivana
Gligorijević Ivana