Садња винове лозе може се обављати током целе године. У нашим климатским условима лоза се најчешће сади у пролеће и у јесен. Јесења садња је више препоручљивија за топлије рејоне и лака земљишта. Дубина сађења директно утиче на развој кореновог система а самим тим и на принос грожђа. Чиниоци који имају велики утицај на дубину сађења су типови земљишта као и нагиб терена одабараног за садњу. Дубина сађења креће се од 30 до 45 cm на збијеним , средње тешким и лаким земљиштима . У сувом и пропусном земљишту спојно место калема треба да буде 1-2 cm испод земљине површине а да притом калем остаје у вертикалном положају , док у хладном збијеном и влажнијем земљишту спојно место треба да буде 2-3cm изнад земљине површине, а калему се даје блага косина. На средње тешким земљиштима препоручљиво је да спојно место буде на нивоу површине земљишта , док се калему даје блага косина.
Уколико се садња обавља на нагнутим теренима калемови се саде тако да је на горњим положајима спојно место 2-3cm изнад површине земљишта док у подножју нагнутог терена пожељно је да спојно место буде 4-5 cm изнад површине земљишта.
Овакав начин садње на нагнутим теренима обавља се из разлога што ће се временом на горњим деловима парцела јавити спирање , а на доњим деловима парцеле засипање услед ерозије земњишта . Спојна места калемова касније чокота на вишим деловима остаће огољена и изложена суши и јаким мразевима , док ће се на нижим деловима парцела због затрпавања чокота јавити појава образовања површинских жила ( плитки коренови) које ће директно утицати на рад дубинских жила и појаву болести.
У сваком случају треба обезбедити да калемљен део не долази током експлоатације засада у контакт са земљом.
Радомир Бушатовић, дипл.инж.
ПССС Крушевац
Bušatović Radomir
Bušatović Radomir