- This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 11 meseci, 3 nedelje ranije by Jovana Miletić.
-
AutorČlanci
-
24.05.2024 u 11:01 #586415
Jovana Miletić
UčesnikАзијска воћна мушица води порекло из југоистичне Азије, одакле је интродукована у Северну Америку и Канаду, а потом у Европу. Инвазивна је врста која је у нашој земљи први пут уочена 2014. године и због своје значајности налази се на карантинској листи штетних организама. Штетност у појединим деловима света може износити чак 80%. Одрасла јединка је дужине тела 2-3,5 mm са распоном крила sa 5-6,5 mm жућкасто-смеђе боје са тамним пругама на трбуху. Мужјак ове врсте при врху крила поседује тамну мрљу која је код женке одсутна. Врста се развија на већем броју јагодастог, коштичавог и језграстог воћа, преферира врсте са меком покожицом плода као што су јагоде, малине, трешње, боровнице, шљиве, купине, брескве, смокве, грожђе. Током године може да развије 5-13 генерација, а презими одрасла јединка на скривеним местима. Развој једне генерације траје 10-30 дана. Штете на плодовима настају услед полагања јаја и исхраном ларве месом плода (директне штете). Женка легалицом полаже јаја у зреле неоштећене плодове биљака. Након пиљења ларве се развијају у плоду и хране се његовим садржајем. На месту убода легалицом плод мења боју, трули па овакви плодови постају неупотребљиви и без тржишне вредности. Нападнути оштећени плодови представљају улазна врата за продор разних фитопатогених гљива које убрзавају процес труљења плодова (индиректне штете).
Мере контроле: ригорозна фитосанитарна контрола биљног материјала (садни материјал, плодови) у циљу детекције и контроле ширења ове штетне врсте; уништавање и уклањање инфестираних плодова и дивљих биљних врста у близини засада; прекривање биљака инсекатским мрежама (ефикасна али скупа мера); постављање ловних клопки (слика 1) у циљу изловљавања и смањења популације, ловне клопке су на бази мешавине јабуковог сирћета и црног вина, постављају се по ивицама и унутар засада; хемијске мере заштите у периоду када плодови почињу мењати боју и након 7-10 дана регистрованим и дозвољеним препаратима на бази спиносада и цијантранилипрола.
Маст. инж. Јована Милетић, ПССС Зајечар
-
AutorČlanci
- Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.