[Stojkić SlavicaUčesnik]

Drosophila suzukii, je invazivna voćna mušica, azijskog porekla. Potiče iz Japana dok je na području Evrope prvi put zabeležena 2010. u Francuskoj, zatim u Rusiji, Španiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH. Za razliku od vinskih (voćnih) mušica koje naseljavaju prezrelo ili trulo voće, ženke D.suzukii mogu da poležu jajašca u zelenom ili zrelom voću, tako da njihova larva može biti prisutna u voću koje se iznosi na tržiste. Nalazi se na EPPO A2 karantinskoj listi. U našoj zemlji ova štetočina je na karantinskoj listi štetnih organizama. Zbog toga se sprovodi poseban nadzor nad Drosophila suzukii u cilju rane detekcije i kontrole zbog značajnih ekonomskih šteta na biljkama domaćinima: Prunus spp. (uglavnom slatke višnje, ali i breskve, šljive), Vaccinium spp. (borovnice), Rubus spp. (maline i kupine), Fragaria ananassa (jagoda). Poseban nadzor obuhvata postavljanje klopki, vizuelni pregled materijala, kao i identifikacija uhvaćenih insekata klasičnom entomološkom metodom uz potvrdu identifikacije upotrebom molekularnih metoda.Ova štetočina ima širok spektar domaćina i može naseliti mnoge voćne vrste, uključujući jagodičasto, koštičavo i jezgričavo voće, kao i vinovu lozu U idealnim uslovima štetočina može imati 12-15 generacija. Životni ciklus može trajati 10 do 30 dana. D.suzukii uglavnom prezimljava zimu u formi odraslih jedinki .Ženke postaju aktivne nekoliko dana pre mužjaka kada su temperature iznad 100C. Optimalne temperature za razviće su od 20 do 300C. Na temperaturama preko 30ºC mužjaci postaju sterilni. U povoljnim uslovima može biti aktivna celu godinu. Ženke aktivno traže plodove domaćina koji sazrevaju. Poznata je kao štetočina voćnih plodova koji imaju tanku pokožicu. One obično preferiraju tamno obojeno voće, a deblja (jača) pokožica ploda može da odbije D.suzukii od odredjenih vrsti i sorti. Ova štetočina može pričinjavati prilično velike štete na voću neposredno pre berbe, ali i nakon toga.Nakon odlaganja jaja neposredno ispod pokožice bele larve se kreću u dubinu ploda čime razaraju njegovu unutrašnjost. Plodovi postaju mekani i gube na tržišnoj vrednosti. Vrlo brzo oštećeni plodovi propadaju na mestu gde se larve hrane. Na oštećene plodove naknadno se nasele i različiti sekundarni paraziti (gljive i bakterije), koji uzrokuju trulež.U našim uslovima pojavu D. suzukii treba pratiti od aprila do kraja oktobra, mada se njen let može registrovati i pre aprila i nakon oktobra, ali tada ne izaziva štete jer nema plodova voćaka. D.suzukii privlače mnoga isparenja,uključujući ona iz sirća, vina, kvasca i voća. Mamci za hvatanje voćne mušice mogu biti u vidu boce, u koje se ulije smeša do otprilike polovine zapremine. Optimalan broj mamaka varira od velićine plantaže (četiri ili pet mamaka po zasadu kod manjih plantaža).Mamci se mogu pomeriti kada voće sazri. Proveravati mamke što češće, poželjno je svaki dan u vreme zrenja voća. Nedeljno menjati mamak, kako bi stalno bili privlačni.Za prvu detekciju, mamci se postavljaju na rubove zasada, oko zasada ili u sam zasad. Treba ih postaviti u krošnju stabla ili ih fiksirati na tlo između redova biljaka na senoviti položaj. Kontrolu mamaka vršiti jednom nedeljno.Razlikovanje larvi D.suzukii od drugih larvi je skoro nemoguće. Medjutim, larve koje se nalaze u skoro sazrelom voću su najverovatnije larve D.suzukii. Ako na petiljkama maline ima soka, D.suzukii larve su možda prisutne.

Suzbijanje mušice
Agrotehničke mere borbe: Ukloniti biljne ostatke što je više moguće – zakopati, uništiti, ne preporučuje se kompostiranje biljnih ostataka; Berbu vršiti detaljno; D. Suzukii se lako razmnožava na korovskim biljkama te ih treba ukloniti; Potrebno je vršiti redovnu fitosanitarnu kontrolu plodova i ambalaže u kojoj se transportuje voće za izvoz i voće koje dolazi iz uvoza. Pesticidi koji se mogu primeniti razvrstani su u četiri aktivne grupe – piretroidi, spinosad, organofosfati i karbamati, U EU za suzbijanje voćne mušice registrovan je CORAGEN sa karencom od 14 dana I EXIREL sa karencom od 5 dana pa čak I manje. Moraju se koristiti insekticidi sa različitim mehanizmom delovanja, jer je moguća pojava rezistentnosti kod D.suzukii.

[Autor]

Članci