Drosophila suzukii- azijska vinska mušica pripada familiji Drosophilidae.Poreklom je iz Japana gde je prisutna još od početka prošlog veka ali se njeno prisustvo poslednjih godina beleži u zemljama širom sveta: Španija, Francuska, Mađarska, Italija, Rusija. Registrovana je i u zemljama našeg okruženja; Slovenija, Hrvatska a od 2013 godine utvrđeno je njeno prisustvo u Bosni i Hercegovini. Azijska vinska mušica je veličine oko 2-3,5 mm sa rasponom krila 5-6,5 mm, lutka veličine oko 3 mm crvene ili smeđe boje a jaja se bele boje veličine 0,6-3,5mm. Ženka ima karakterističnu legalicu a mužjak karakteristične pege na krilima i nogama po čemu je lako prepoznatljiv. Štetočina prezimljava u stadijumu imaga koji se aktivira na proleće kada temperatura pređe 10 stepeni C. Broj generacije zavisi od klimatskih uslova a kreće se od 3-13 u toku godine. Žive od 3-9 sedmica a za to vreme ženka može položiti i do 300 jaja. Polifagna je štetočina i najveće štete nanosi u proizvodnji jagodičastog voća (maline, jagode, kupine). Takođe napada i trešnju, šljivu, breskvu, vinovu lozu. Ženka polaže jaja isključivo u nedozrele i neoštećenje plodove.Polaganjem jaja pričinjava primarnu štetu dok se sekundarna šteta odnosi na prodor patogena koje naseljavaju oštećen plod. Napadnuti plodovi su mekani i gube tržišnu vrednost. Napadu su naročito izloženi voćnjaci pored šuma gde mušica prezimljava. Važno je praćenje ovog štetnog organizma. Lovne klopke koje se koriste za praćenje vinske mušice mogu se koristiti i za njeno masovno izlovljavanje.Mere zaštite koje se preporučuju su i iznošenje zaraženih plodova iz voćnjaka, ubzavanje vremena berbe ukoliko je to moguće, sadnja otpornih sorti sa kraćim vremenom dozrevanja. Na području Kolubarskog okruga prati se Drosophila suzukii. Za sada njeno prisustvo nije utvrđeno. U narednom periodu pratiće se i dalje ovaj štetni organizam obzirom da je to okrug u kojem je značajna proizvodnja jagodičastog voća (malina i kupina).
Dipl.ing. Vesna Janković
Janković Vesna
Janković Vesna