[Nešković SuzanaUčesnik]

Već decenijama unazad u menjem ili većem obimu, PSSS Srbije obavljaju konkretne aktivnosti u agrohemijskim laboratorijama ispitujući osnovne parametre plodnosti oraničnih obradivih površina. Period za nama, obeležili su često nepovoljni pokazatelji, da se ne odnosimo prema ovom bogatstvu na pravi način. U želji da postignu što bolje rezultate kroz ostvarene prinose, domaćini se nisu ponašali uvek domaćinski prema ovom resursu. Ne shvatajući da su trenutni efekti daleko od onoga što treba posmatrati dugoročno, koristili su neadekvatne formulacije đubriva, preterane ili nedovoljne količine istih, obrađivali zemljište na silu, neadekvatnom mehanizacijom i u nepovoljnom momentu, ostavljali mikrodepresije, kanale, menjali mehanička svojstva zemljišta….
Sistem kontrole plodnosti zemljišta i rezultati laboratorija, bitno su uticali na poboljšanje i očuvanje dobrih fizičko-hemijskih svojstava zemljišta. Udeo kiselih oraničnih površina je bitno smanjen pravilnim izborom đubriva a pre svega meliorativnom merom kalcifikacije koja je do 2012.godine bila potpomognuta od strane resornog Ministarstva poljoprivrede. Iako je mera i dalje poželjna sa navedenog nivoa, inicijalna ideja i konkretna mera, uticale su na razvoj svesti i nastavile da žive u sopstvenoj režiji i o sopstvenom trošku, odnosno investiciji odgovornih domaćina. Odsustvo humusa u zemljištu kao i nedostatak organskih đubriva na gazdinstvima, prevazilaze se strukom i rešavaju se u skladu sa savetima agronoma. Koriste se biljni ostaci koji se zaoravaju , planira se i sprovodi zelenišno đubrenje, poštuje se plodosmena, uvode se leguminoze , koristi se kompost……… sve je manje paljenja biljnih ostataka na našim oranicama. Mikrobiološka svojstva su očuvana, vodno-vazdušni režim bolji…..biljke imaju i prostor i vazduh i bolje se hrane. Prinosi su nam iz godine u godinu bolji.
Paleta novih formulacija đubriva na tržištu sve je raznovrsnija iz godine u godinu. Svakako da je proširena ne slučajno već bazirana na potrebama poljoprivrednika da očuvaju kvalitet zemljišta a u skladu sa preporukama njihovih savetnika iz PSSS Srbije.
Rešava se sporo ali evidentno i nedostatak fosfora u zemljištu, formulacijama koje se koriste na pravi način u pravo vreme. Izbegava se toksičan efekat po biljke, nastao kao posledica viška pojedinih elemenata u zemljištu, sprečava se njihov efekat da blokiraju pristupačnost drugih neophodnih hraniva kojih ima u dovoljnoj količini ali ne i u dostupnoj formi.
Kalcifikacija, humizacija, fosfatizacija su mere koje se preporučuju pre svega ali nikako bez uputstva kako i kada, da bi se uz hemijske parametre očuvala i dobra fizička svojstva. Deluje kompleksno ali je u stvari jako jednostavno. Ne treba uskratiti biljci sve ono što je potrebno i svim ostalim živim bićima a one će nam to višestruko uzvratiti.

Suzana Nešković

[Autor]

Članci