Odluka o uzimanju kredita trebalo bi da bude dobro promišljena. Zaduživanje može značajno smanjiti finansijsku fleksibilnost pa je potrebno dobro razmisliti pre nego što se donese odluka o uzimanju kredita. Takođe, trebalo bi da cilj uzimanja kredita bude u skladu sa finansijskim planom poljoprivrednog gazdinstva i da omogući kretanje poljoprivrednog gazdinstva u smeru koji je planiran.
Neozbiljno je očekivati da bankarski službenik previše pomogne u proceni da li se donosi dobra odluka. On može pomoći svojim savetima i informacijama o kreditima koji se možu naći na tržištu. Banka zarađuje na kreditiranju, i želi da “proda” kredit, tako da treba imati u vidu da je u pitanju strana koja je pristrasna i čije mišljenje ne mora biti objektivno. Činjenica da se ispunjavaju uslovi za kredit ne mora da znači da je uzimanje kredita finansijski najbolje rešenje. Kada se sve uzme u obzir, konačnu odluku o zaduživanju trebalo da donese nosilac poljoprivrednog gazdinstva.
Zaduživanje je opravdano samo za kupovinu imovine čija vrednost raste. Ima smisla zadužiti se kada se investira ili kupuje imovina koja ne gubi na vrednosti ili čija vrednost se čak može povećati. Nije mudro zaduživati se za imovinu koja gubi na vrednosti. Nije dobro zaduživati se za obrtna sredstva (sredstva za zaštitu, hrana za stoku, i sl.). Mnogo je bolje za takve stvari platiti iz tekućih prihoda ili štednje. S druge strane, zaduživanje za kupovinu osnovnih sredstava (objekta, osnovnog stada, zemljišta i sl.) može biti dobra odluka, jer ta imovina može zadržati svoju vrednost ili je čak povećati kada se dug otplati. Kupovina imovine čija vrednost ima veliku verovatnoću rasta jeste zapravo investicija, i za nju se obično vredi zadužiti.
Trebalo bi izbegavati zaduživanje za tekuće troškove. Troškovi ne donose ništa pošto se plate. Bolje je štedeti i plaćati tekuće troškove iz tekućih primanja ili štednje. Važno je napomenuti da plaćanje tekućih troškova novcem iz kredita podiže cenu tih troškova, a troškovi postaju skuplji svakog dana za koji se preostali dug ne izmiri.
Bojana Nešić, dipl. ing. agoekonomije
Nešić Bojana
Nešić Bojana