[Milosavljević BiljanaUčesnik]

 

Đubrenje zasada maline- Prilikom podizanja zasada maline mora se imati u vidu da su za ovu vrstu voća najpogodnija duboka, propustljiva, plodna slabo kisela zemljišta ( ph od 5,5-do 6,5) sa visokim sadržajem humusa. Odluka o zasnivanju i meliorativnoj pripremi zemljišta za jedan ovakav zasad, donosi se na osnovu rezultata hemiske analize pri kontroli plodnosti zemljišta  izabrane parcele.

 

Ukoliko zemljište nije dovoljno obezbeđeno humusom i važnijim hranljivim elementima, pred duboku obradu potrebno je rastuririti potrebnu količinu mineralnih đubriva i organskih đubriva. Zavisno od dubine oranja, ova đubriva se rasturaju odmah pred duboku obradu,ili se druga neiskorišćena količina, iznosi na parcelu posle duboke obrade. Za meliorativno đubrenje neophodno je 30-50 t/ha dobro zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnaka i 700-800 kg /ha kompleksnog  mineralnog NPK đubriva, najčešće formulacije 8:16:24. Takođe ako hemijska analiza zemljiošta pokaže ph vrednost ispod dozvoljenog minimuma, zajedno sa humizacijom potrebno je uraditi i kalcifikaciju zemljišta, unošenjem materijala sa višim sadržajem kreča u količini od 1.000-1.500kg/ha.

 

 

            Prihranjivanje na početku zasnivanja zasada odvija se :

 

1. prihranjivanje azotom kada izbiju mladi izdanci;
2. kada isti dostignu oko 30 cm;
3. kada izdanci dostignu oko 60 cm.

 

 

      Đubrenje zasada maline u rodu

 

 

         Obzirom da je malina od svih jagodastih vrsta voća najveći potrošač hranljivih elemenata iz zemljišta, za njeno uspešno gajenje i profitabilno plodonošenje neophodne su velike količine organske mase u zemljištu, odnosno velike količine hranljivih elemenata za obnovu žbunova, za sazrevanje roda  na strim žbunovima i razvoju velikog broja novih izdanaka.

Malina u rodu najviše koristi K, zatim N pa P. Prema ispitivanjima za optimalnu ishranu maline neophodno je 50-70 kg/ha N,100-150 kg/ha P, i 150-200 kg/ha K.

 

Prihranjivanje se obavljava azotnim đubrivima  i to :

1. prvo u proleće pred kretanje vegetacije;
2. drugo – početkom cvetanja i
3. treće -pred početak berbe.

 

Ukupna količina  azotnih đubriva u ova tri navrata  trebalo bi da iznose 300-400kg/ha.

Biljana Milosavljević

Dipl. Inž.za Voćarstvo i Vinogradarstvo

[Autor]

Članci