[Gvozdić LjiljanaUčesnik]

Ђубрење винове лозе представља веома важну и опрезну меру за реализацију, зато што жиличаст коренов систем продире дубље у земљу. Његова главна маса је у слоју 20-60 cm. Најбоље је исхрану радити на основу препоруке добијене након агрохемијске анализе земљишта. Насупрот томе, ако није вршено испитивање земљишта, ђубрење радити оријентационо у просечним нормама.

Коренов систем винове лозе је веома развијен и активан од раног пролећа до касне јесени, што је довољно времена за усвајање свих неопходних хранљивих елемената. У зависности од типа земљишта и климатских услова, као и од типа, старости и планиране годишње производње винограда, могуће је израчунати биљне потребе за одређеним хранљивим елементима.

Основно ђубрење има за циљ испуњавање повећаних потреба за храмљивим материјама, како у раним фазама наглог пораста ластара и формирања цветова, тако и у каснијим фазама за време брзог пораста и сазревања бобица.  Квалитет и однос хранљивих материја које се уносе основним ђубрењем зависе од типа земљишта и његових карактеристика, као и од старости и намене винограда. Време примене основних хранива зависи поред типа и карактеристика земљишта и од временских услова. На тешким, глиновитим земљиштима у подручјима са ниском влагом споро покретне елементе треба интегрисати почетком зиме, како би били изложени зимским падавинама које подстичу њихово кретање кроз земљиште, док азот треба применити крајем зиме или почетком пролећа да би се избегло испирање и да би се биљке обезбедиле овим неопходним елементима за време периода наглог пораста ластара. На лаким песковитим типовима земљишта, препоручује се употреба специјалних комплексних ђубрива која снабдевају виноград са N, P, K, Mg, S и значајним количинама бора и цинка, који су неопходни за неометани развој.

Важно место у ђубрењу винограда заузима стајско ђубриво, јер садржи скоро све хранљиве састојке потребне виновој лози. Када се стајско ђубриво унесе у земљиште оно се распада, а као крајњи производ распадања настају минералне материје, при чему као међупроизвод настаје хумус који повољно утиче на растреситост земљишта, топлоту и рад микроорганизама, који помажу претварање хранљивих материја из неприступачних у приступачне. Ђубрење стајњаком се обавља у оптималним количинама сваке 3-5 године, при јесењем орању, где се оно земљом затрпа. Пожељно је ово ђубрење радити у ископане канале између редова, а ако су нагиби канале не копати у том правцу већ попречно, како вода неби спирала ђубриво.

Винова лоза је велики потрошач калијума који позитивно утиче на сакупљање шећера у бобицама грожђа, повећање отпорности на сушу, гљивичне инфекције, механички притисак и зимске промрзлине. Фосфор је важан у почетним фазама раста и развоја јер подстиче развој корена, јачајући тако корен и читав чокот, што се одражава на кондицију и већу отпорност на високе и ниске температуре. Добра исхрана фосфором утиче и на формирање цвасти, на раније зрење грожђа и на потпуније дозревање гроздова.

За основно ђубрење применити NPK са мањим процентом азота, а наглашеним фосфором и калијумом, нпр. 7:20:30 или 7:14:21 или сл. формулације. За средње добар принос грожђа треба унети у земљиште 100-120 kg/ha азота , 50-100 kg/ha фосфора и 85-170 kg/ha калијума.

Уколико се основно ђубрење  не обави у јесен треба га обавити што раније зими.

Љиљана Гвоздић, дипл.инж.пољ.

[BraneUčesnik]

Pre cvetanja preporucuje se 15 tak dana ranije prihrana preko lista Borom.

Tokom rasta bobicom preporucuje se kai i za svo voce Ca.  Posle berbe a pre opadanja lisca sta se preporucuje.

Kada je najkorisnije lozi preko lista dodatio biostimulator bakterije iz algi.

ZSrdacno

 

 

[Autor]

Članci