[Živković TanjaUčesnik]

Đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Ono se direktno odražava na plodnost i strukturu zemljišta, reguliše trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost voćaka prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama, a doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu plodova.

Đubriva su materijali čijim se korišćenjem nadoknađuju biogeni elementi utrošeni u ishrani voća.

Prema poreklu, sastavu i dejstvu dele se na organska i mineralna.

Organska (prirodna) đubriva su biološki prerađeni ostaci biljnog i životinjskog porekla, u čijem sadržaju je organska materija dominantna komponenta. Ova đubriva su i kompletna jer sadrže sve neophodne biogene elemente. Njihova dejstvo je produženo jer se postepeno razlažu i mineralizuju (3-4 god.). Važnija organska đubriva su: stajnjak, kompost i zelenišno đubrivo.

Stajnjak je najčešće korišćeno organsko đubrivo. Potiče od domaćih životinja i prostirke. Upotrebljavaju se tek posle fermentacije kao poluzgoreli i zgoreli. Najviše se koristi goveđi, mada se može koristiti i konjski, ovčiji, svinjski ili živinski stajnjak. Preporučljivo je unošenje tokom jeseni mada može i u rano proleće i zaoravaju se osnovnom  obradom zasada i unosi se svake 3-4 godine od 30-40 t/ha. Ranim jesenjim unošenjem ovih đubriva omogućava se njihova delimična mineralizacija do početka naredne vegetacije. Sa 1 tonom stajnjaka unese se u zemljište oko 180 kg organske materije, 5kgN, 6,5kgK i 2,5kgP.

Kompost predstavlja razložene biljne ostatke (lišće, slama, trava) koji se tokom pravljenja mešaju sa zemljom. Od stajnjaka sadrži više organske materije ali manje azota i kalijuma.

Zelenišno đubrivo su brzorastuće biljke velike vegetativne mase (lupine, stočni grašak, soja itd.). Zaoravanjem ovih biljaka unose se velike količine organskih materija koje mineralizujući popravljaju plodnost zemljišta, fiziške osobine i mikrobiološku aktivnost. Zaoravaju se u fazi cvetanja pa momenat njihovog unošenja u zemljište zavisi od termina setve ovih biljaka. Setva se može izvesti u rano proleće, sredinom leta ili u jesen. Biljke se posle 4-10 nedelja pokose i zaoru ili ostave kao malč.

Mineralna (veštačka) đubriva su industrijski prerađeni materijali koji sadrže jedan biogeni element (prosta) ili više biogenih elemenata (složena). U zemljište ih je neophodno uneti u količinu od 400-800kg/h sa različitim odnosima mineralnih materija. Taj odnos zavisi od starosti voćaka i obezbeđenosti zemljišta osnovnim hranljivim elementima.

Dela se u dve grupe: nekompleksna koja sadrže jedan od tri glavna elementa (azot, fosfor ili kalijum) i kompleksna đubriva (poznata i kao NPK đubriva),  koja sadrže u tačno određenom odnosu tri glavna elementa – azot, fosfor i kalijum a sadrže i druge bitne makro i mikroelemente.

Azotna đubriva su lakopokretna pa se zato dodaju na početku vegetacije i u vegetaciji (krajem maja, početkom juna) kako bi biljke mogle maksimalno da ga iskoriste jer se azot pod uticajem padavina lako ispira i prenosi u dublje slojeve zemljišta gde je nedostupan voćkama. Prihrana azotom na početku vegetacije obezbeđuje neometan rast svih organa voćaka a krajem maja i početkom juna kvalitetno i masovno diferenciranje rodnih pupoljaka.Najčešće se koristi KAN i UREA.

KAN (Nitromonkal) je azotno đubrivo koje sadrži 21%N i 33%CaO. Fiziološki je alkalno pa se koristi za prihranjivanje voćaka na kiselim zemljištima. Pogodno za prihranu. Bez štetnog uticaja na fizičke i hemijske osobine zemljišta. Sadrži pola azota u amonijačnom, a pola u nitratnom obliku.

Urea (Karbamid) je visoko  koncetrovano azotno đubrivo. Sadrži 46%N i fiziološki je kiselo pa se koristi za prihranjivanje voćaka na blago alkalnim zemljištima. Ne meša se sa drugim đubrivima. Može se koristiti i kao tečno đubrivo. Azot je u amidnom obliku. Koristi se u predsetvenom đubrenju
Urea u jesen u osnovnom đubrenju služi za ubrzanu razgradnju biljnih ostataka, tj. aktiviranje organskog azota iz zemljišta.

Fosforna i kalijumova đubriva se dodaju u periodu mirovanja voćaka i najpovoljnije vreme za unošenje ovih đubriva je od polovine oktobra do polovine novembra jer se slabije razlažu pa su biljkama dostupne duži period. Mogu se unositi i u toku vegetacije, zajedno sa navodnjavanjem.

Tanja Živković, PSSS Niš

[Autor]

Članci