Jabuka je stranooplodna voćna vrsta, pa se u zasadu jabuke mora kombinovati više sorti od kojih će jedna biti osnovna, a obično još dve oprašivači. U praksi se pokazalo kao najbolja kombinacija gde je osnovna sorta zastupljena sa šest redova, a sorte oprašivači sa po dva reda.
Ovako kombinovanje sorti u visokointenzivnim zasadima sa ekskluzivnim sortama (klub sorte) se pokazalo kao dosta komplikovano, jer sorte oprašivači zauzimaju puno mesta u zasadu, pa se tražilo neko bolje rešenje.
Voćarska nauka je odgovor pronašla u samoj prirodi koristeći divlju jabuku kao univerzalni oprašivač. Ovakvo rešenje omogućava podizanje monosortnih zasada, što je nekada bilo nezamislivo i izbegava se gajenje sorti lošijeg kvaliteta, ali dobrih oprašivača.
Ukrasne forme divljih jabuka daju velike količine polena, a karaktaristika im je da cvetove daju na rodnim i na jednogodišnjim grančicama. Ove jabuke dosta dugo cvetaju, pa je preklapanje sa cvetanjem glavne sorte u potpunosti. Radi produžavanja vremena cvetanja divljih jabuka preporučuje se sadnja dve ili tri različite forme koje se po vremenu cvetanja vrlo malo razlikuju.
Stabla divljih jabuka kaleme se na patuljaste podloge, a orezuju se tako da svojim rastom ne ometaju glavnu sortu. Raspored stabala divljih jabuka u zasadu je sledeći: svako treće stablo u svakom trećem redu je divlja jabuka, pa je svako stablo gajene sorte veoma blizu oprašivača. Treba još i napomenuti da je polen divljih jabuka veoma vitalan što se direktno odražava na procenat zametnutih plodova glavne sorte.
Jovan Milinković, dipl.ing.
Milinković Jovan
Milinković Jovan