Zbog povećanje proizvodnje jagodastog voća a naročito jagode, a nedostatka većih površina zemljišta, proizvođači su primorani da uzastopno dva ili više puta sade jagodu na istu parcelu. Ovakva sadnja u velikom broju slučajeva dovodi do problema u proizvodnji, odnosno stalnim ponavljanjem iste voćne vrste dovodi do stvaranja nematoda u zemljištu koje oštećuju korenove dlačice biljke, smanjuju prinos a u velikom broju dovode i do sušenja i propadanja živića. Jadan od saveta, koji smo skoro dobili od prof.Zorana Keserovića na predavanju, je i sadnja KADIFE. U Holandiji na krčevinama starih voćnjaka kadifa se seje u prloće a na jesen se zaorava. Na oblalama severnog mora setva se obavlja u maju a u novembru se izfrezira i tako ostave dve sedmice, nakon čega se ostaci zaoravaju. Na ovaj način se ubrzava proces izumiranja nematoda i omogućava ponovna sadnja iste voćne vrste na istom zemljištu. U našim uslovima, gde je klima toplija nego na obalama severnog mora, ova setva i tarupiranje bi se mogle pomeriti, odnosno setva bi se mogla obaviti u aprilu kada se zemljšte zagreje na temperaturu preko 9c, a tarupiranje krajem septembra početkom oktobra. Možda bi se moglo probati i setva odmah po završetku berbe jagode ali u tom slučaju sigurno ne bi mogla da porste i procveta do novembra a to opet ostavlja period od godinu dana do sledeće sadnje. Seme kadife je dosta skupo, odnosno, prema mom saznanju, kupuje se samo u malim pakovanjima za ukrasen baštice. Ono što se može preporučiti je da se proizvede seme od manjeg broja biljaka. Seme kadife se nalazi u čauri i dosta ga je lako sakupiti nakon cvetanja. Seme se seje od marta do aprila kada je t veća od 9c. Klijavost semena je veoma dobra, prema iskustvima drugih proizvođača.
Ono što jeste problem je da primenom ovakvog načina dezinfekcije u svakom slučaju se preskače 1 godina za sadnju jagode, ali je mnogo bolje i to uraditi nego uložiti sve u zasad koj neće doneti dovoljno prinosa ili čak može u potpunosti propasti.
Jocković Milorad
Jocković Milorad