[Cvetković GordanaUčesnik]

Povrće se u zatvorenom prostoru (plastenici i staklenici) obično proizvodi na istoj površini zemljišta više godina. I pored adekvatne smene kultura, nakon određenih ciklusa proizvodnje, tokom dužeg niza godina gajenja povrtarskih kultura dolazi do porasta populacije štetnih organizama u zemljištu, koji mogu nepovoljno uticati na uspešnu i kvalitetnu proizvodnju. Javljaju se Fusarium spp., Pythium spp., Botrytis spp., Rhyzoctonia spp.,Verticilium spp., Bremia spp., Phythopthora spp., kao i nematode, puževi, baštenski pauk (T.urticae) koji prezimljava u zemlji, kalifornijski trips (F.occidentalis) koji hrizalidira u gornjem sloju zemljišta, semena korova itd. Kako bismo sprečili da se to dogodi potrebno je premestiti plastenik ili zemljište ”odmoriti” gajenjem ratarskih kultura. To je vrlo često nemoguće, te se zbog toga izvodi dezinfekcija zemljišta u zatvorenom prostoru. Pod dezinfekcijom zemljišta podrazumeva se izlaganje zemljišta dejstvu fizičkih ili hemijskih činilaca u cilju uništavanja štetnih organizama koji se u njemu nalaze.
Pre sprovođenja mera dezinfekcije potrebno je ukloniti i uništiti preostale biljne ostatke koji sadrže veliku količinu inokuluma patogena.
Dezinfekcija zamljišta može se obavljati fizičkim putem, izlaganjem zemljišta pari visoke temperature, gde do uništavanja štetnih organizama dolazi zbog delovanja visoke temperature. Ovu meru je teško izvesti na većim površinama. Zbog toga se pribegava drugim vidovima dezinfekcije.
Hemijske metode za dezinfekciju zemljišta podrazumevaju primenu kontaktnih fungicida ili fumiganata.
Kontaktni fungicidi deluju svojim dodirom na patogene u zemljištu. Njihova primena je ograničena na parazite samo u površinskom sloju zemljišta. Primenjuju se rasturanjem preparata po površini zemljišta, mešanjem sa zemljom, kao i zalivanjem biljaka i zemljišta suspenzijom preparata. Najčešće korišćeni fungicidi za ovu namenu su preparati na bazi: kaptana ili rastvor propamokarb hidroklorida i fosetil-Al. Na štetne insekte i semena korovskih biljaka ovi preparati ne deluju.
Fumiganti deluju gasnom fazom na patogene, insekte, nematode, semena korovskih biljaka. Od fumiganata u primeni je preparat na bazi a.m. dazomet koja se koristi za dezinfekciju zemljišta u zatvorenom prostoru, ali i na otvorenom polju. Količina primene preparata je od 30 do 60 g/m2.
Za fumigaciju je potrebno dobro pripremiti zemljište kao za setvu, dobro ga usitniti, jer ako ostaju krupniji delovi, dazomet ne može da prodre u njega. Poželjno je da temperatura na dubini 10-20 cm bude oko 10 °C. Ako je niža ne oslobađa se dovoljna količina gasa. Ukoliko je zemljište suvo treba ga navlažiti do 60-70% vodnog kapaciteta. Potom se po zemljištu ravnomerno nanese fumigant, isfrezira, zalije vodom, i sve zajedno prekrije plastičnom folijom. Granule se aktiviraju za oko 2 sata od dolaska u kontakt sa vlagom. Plastenik se zatvara, a folija drži 7-35 dana, u zavisnosti od temperature. Ako je temperatura viša gas se brže oslobađa i zemljište je ranije spremno za dalju namenu i obratno, niža temperatura odlaže rok sadnje odnosno setve. Nakon isteka ovog perioda, folija se ukloni, sačeka 2-3 dana, a potom izvrši obrada zemljišta na dubini na kojoj je vršena inkorporacija preparata.
Potom je potrebno uraditi biotest klijavosti sa semenom salate. Biotest se radi uporedo sa zemljom koja nije tretirana dazometom. U optimalnim uslovima salata niče za dan-dva. Ukoliko seme salate ne klija ili je ponik kržljav treba sačekati par dana i ponoviti test. Ukoliko seme klija, gas je oslobođen i zemljište je spremno za novi usev.
Fumiganti su jaki otrovi i treba biti pažljiv pri radu sa istim. Pri primeni fumiganata u zatvorenom ali i otvorenom prostoru treba voditi računa da je dazomet izuzetno rastvorljiv i živi svet ga usvaja pa je fitotoksičan za biljke. Iz ovih razloga, plastenici, parcele ili leje u polju tretirane sa dazometom, pokrivene folijom, moraju biti izolovane od ljudi i drugih useva. Ako se dezinfekcija radi u plasteniku, mora biti prazan jer je gas fitotoksičan za sve što se nalazi u zatvorenom prostoru. Dazomet deluje samo na dubini zemlje na kojoj se inkorporira. Najbolje vreme primene je jesen kada su još visoke temperature i kada je vreme delovanja na štetne organizme kraće. Deluje na gljive uzročnike truleži i plamenjače, na grinje koje prezimljava u zemlji, na puževe i njihova jaja, na tripse koji prezimljavaju u gornjem sloju zemlje, nematode, seme korova. Takođe mora se, voditi računa o ciklusu razvića insekata koji se spuštaju u jesen u dublje slojeve zemljišta. Ako se tretman izvede kasnije u jesen, odnosno kada su se organizmi spustili na prezimljavanje, ostaju van delovanja fumiganta.
Ovaj postupak smemo da ponovimo svake 3 godine.
Naravno, bez ostalih mera nege nema ni uspešne plasteniške proizvodnje. Plastenike treba provetravati, izbegavati gust sklop biljaka, kao i da zalivanje bude umereno bez zabarivanja.

PSSS Niš, Gordana Cvetković, dipl. ing. polj.

[Autor]

Članci