Zelenišnim đubrenjem u zemljište se unosi sveža organska masa,a kod leguminoznih biljaka i značajne količine azota.Fertilizaciona vrednost useva za zelenišno đubrenje zavisi od količine biljne mase i od njenog sadržaja u hranivima.Zelenišnim đubrenjem se obično unose manje količine organske mase i hraniva nego uobičajenim količinama stajnjaka i drugih vrsta organskih đubriva.Kao i druga organska đubriva,zelenišno đubrivo pored sadržaja hraniva značajnih za ishranu biljaka,pozitivno utiče na fizičke i biološke osobine zemljišta.Fizičko dejstvo ispoljava se kroz uticaj na rahljenje zemljišta,smanjenje zapreminske mase,bolju aeraciju i kroz uticaj na strukturu i stvaranje stabilnih strukturnih agregata.Time se popravlja vodni i vazdušni režim zemljišta i opšti uslovi za rast i razvoj useva.Zelenišnim đubrenjem peskuše postaju vezanije,a teška zemljišta razrahljena.Zelenišno đubrenje,pored uticaja na fizičke osobine, aktivira biološke procese u zemljištu,obogaćuje zemljište azotom(leguminozni siderati),smanjuje ispiranje nitrata i ublažava štete od erozije i deflacije.Pozitivan uticaj zelenišnog đubriva traje jednu do dve godine,s tim da je prve godine jače,a druge slabije od delovanja stajnjaka.Uticaj zelenišnog đubrenja na prinos sledećeg useva,međutim nije uvek pozitivan.Nepovoljna je i okolnost da je potrebno dosta vremena da zelenišno đubrenje poveća prinos sledećeg useva.Značajnije povećanje prinosa zapaža se samo onda ako se zelenišno đubrenje primenjuje najmanje tri do pet godina.Zelenišno đubrenje ima svoje mesto na određenim sistemima biljne proizvodnje.To posebno važi pri smanjivanju broja useva u plodoredu,pri gajenju useva u monokulturi i u biološkom ratarenju.Zelenišno đubrenje je prvenstveno namenjeno intenzivnim kulturama (šećerna repa,krompir),voćnjacima i vinovoj lozi.
dpl.ing.polj. Nebojša Božović
Božović Nebojša
Božović Nebojša