Pre dvadesetak godina nastupile su klimatske promene, a ova zima tome svedoči, koja je do sada protekla skoro bez snega. Kraj januara je, umesto snega pala je slaba kiša, što nije dovoljno da se nakvasi zemljište željno vode.
Zime su sve kraće, a padavina je sve manje. Iza nas je najtopliija jesen u poslednjih nekoliko decinija. Ozbiljnije padavine nisu bile prisutne ni u decembru mesecu, takođe ni u novembru, što može imati i neke negativne posledice po sve voćne vrste iz razloga što se najveća količina vlage u zemljištu akumulira upravo preko snega, koga je praktično bilo u minimalnim količinama.
U decembru je bilo potrebno nađubriti voćne zasade, a sada to uraditi bez padavina, ne bi imalo efekta, jer bi đubrivo propalo. Da bi đubrivo moglo da dopre do korenovog sistema voćke potrebno je dosta kiše i dosta snega. Snežne pahulje kada je u pitanju poljoprivreda u opštem smislu, dobro bi došle.
Međutim, vreme samo po sebi još uvek nije toliko kritično za voćke, obzirom da nije isteklo vreme kada se ta količina vlage u zemljištu može nadoknaditi. Praktično, preostali su februar i mart mesec, pa se nadamo da će biti snega i više vlage u zemljištu.
Ovakvo vreme, ipak može imati i nekih prednosti. Važna pomotehnička mera, zimska rezidba voća sada se može ranije i lakše uraditi, jer se dugoročne prognoze za februar i mart mogu promeniti.
Silvija Hodžić, PSSS Novi Pazar
Hodžić Silvija
Hodžić Silvija