Grožđe se može uspešno čuvati u hlađenim skkladištima i do nekoliko meseci i iznositi na tržište onda kada je deficitarno i kada se može postići veća cena. Stono grožđe namenjeno čuvanju bere se kada je zrelo i ima najpovoljnije osobine za svežu upotrebu. Prilikom berbe se grozdovi prihvataju za peteljku pazeći da se sačuva pepeljak na bobicama. Grozdovi namenjeni čuvanju moraju biti potpuno zdravi, bez prisustva oštećenih i bolesnih bobica. Obrano grožđe se stavlja u plitku ambalažu obloženu hartijom, u kojoj se slaže u jednom redu. Pre unošenja u hladnjaču grožđe bi trebalo pothladiti posebno ako su dnevne temperature u toku berbe bile visoke. U tom postupku grožđe se izlaže niskoj temperaturi u toku 8-24 h da bi se temperatura u sredini grozdova snizila na oko 0°C, čime se produžava trajnost grožđa. Najpovoljniji uslovi za čuvanje grožđa u hladnjačama su temperatura od 0 do -1° C i relativna vlažnost vazduha od 85-90%. Ukoliko postoje uslovi za čuvanje u kontrolisanim (ULO) hladnjačama pored pomenutih vrednosti temperature i vlažnosti potrebno je održavati i koncentraciju ugljen dioksida na 2-3%, a kiseonika na 2%. Pri ovim uslovima životni procesi i gubitak vode iz grožđa su svedeni na minimum. Dužina čuvanja grožđa prvenstveno zavisi od sorte. Ranije sorte se kraće čuvaju, a kasnije duže. Vrlo rane sorte kao što je Julski Muskat mogu se čuvati desetak dana, Muskat Hamburg oko 2-3 meseca, Afus ali oko 3-4, a kasne sorte kao što su Zimsko belo, Moldavija, Valandovski Drenak i druge mogu u hladnjačama sa kontrolisanom atmosferom izdržati i do 5-6 meseci.
Momir Nedić, dipl.ing.
PSSS Kruševac
Nedić Momir
Nedić Momir