[Popadić MilicaUčesnik]

Čuvanje povrća u trapovima
Čuvanje povrća u ukopanim i nadzemnim trapovima se često koristi u domaćinstvima jer ne zahteva veća ulaganja u građevinski materijal. Čuvanje je moguće u blizini njive, što smanjuje troškove transporta. U trapovima se čuva korenasto-krtolasto povrće i kupusnjače.
Trapove treba podizati na terenu gde nema opasnosti od površinskih i podzemnih voda (nivo podzemne vode treba da je najmanje 30 cm niži od dna trapa). Zemljište treba da je suvo, ocedno, sa blagim nagibom, pogodnim za oticanje vode.
Ukopani trapovi predstavljaju udubljenje u vidu kanala u koje se stavlja povrće na čuvanje. Temperatura u trapu je pod direktnim uticajem temperature zemljišta. Postepeno hlađenje zimi, odnosno zagrevanje zemljišta u proleće, prenosi se sporo na povrće u trapu. Zato se ono sporije hladi u jesen, ali i sporije zagreva u proleće što omogućuje duži period čuvanja..
Nadzemni trap je posebna vrsta trapa u kome je povrće složeno na površini zemlje ili ređe sa jednim ukopanim delom u obliku kanala (oko 1/3 visine celog trapa). Na poprečnom preseku trap može imati oblik trougla ili trapeza. U nadzemnom trapu povrće je pod većim uticajem spoljne sredine, posebno vetra, što zahteva bolju zaštitu trapa.
Od veličine trapa zavise toplotni uslovi odnosno mogućnosti čuvanja povrća. Veličina trapa je uslovljena vrstom povrća koja se čuva, njegovom namenom i uslovima spoljne sredine. Tako za kupus i šargarepu trap može biti plići nego za cveklu i krompir, jer njihovi plodovi bolje podnose višu temperaturu. Ukoliko se pravi veći broj trapova treba ostaviti staze između trapova da bi se olakšao prilaz. Trapovi se po dužoj strani postavljaju u pravcu nagiba terena što omogućuje oticanje vode. Na ravnom terenu trapovi se postavljaju u pravcu najčešćih vetrova kako bi se sprečilo brzo hlađenje. Oko trapa se kopa kanal za oticanje suvišne vode.
Trapovi se kopaju nekoliko dana pre stavljanja povrća na čuvanje. Ukopani trapovi na lakšim tipovima zemljišta imaju kose stranice (uži su pri dnu) što sprečava neželjeno odronjavanje zemljišta. Zemljište na koje se postavlja ili kopa trap treba da je očišćeno od biljnih otpadaka (poželjna je dezinfekcija zemljišta sa oko 500 g/m² gašenog ili negašenog kreča), posle čega se zemljište poore i izravna.
U trap se stavlja zdravo, neoštećeno povrće i to rastresito ili se slaže u redove sa ili bez preslojavanja peskom. Sloj peska (1-2 cm) štiti pojedine redove od nepoželjnog zagrevanja i od oboljenja. Da bi se održala potrebna temperatura i vlaga u trap se stavlja ventilacioni kanal, sem kod trapova širine 1 m. On je potreban kada se povrće čuva pri višim temperaturama. Kod ukopanih trapova, duž trapa kopa se kanal širine i dubine oko 20 cm, koji se prekriva rešetkasto poređanim letvama, kukuruzovinom ili nekim sličnim materijalom.
Utrapljeno povrće se pokriva zemljom, slamom, strugotinom ili nekim drugim materijalom, koji je dobar izolator. Najčešće se trap s jeseni pokriva slojem zemlje ili peska (10-30cm) a sa sniženjem spoljne temperature prekriva se slojem slame (20-30 m) i zemlje (10-15 cm). Debljina sloja pri osnovi trapa je 10-15 cm veća nego na grebenu. Konačno pokrivanje trapa obavlja se kada temperatura u trapu padne na oko 5^oC. Debljina sloja sa kojim se pokriva trap zavisi i od vrste povrća koje se čuva: za korenasto povrće u osnovi 75-150 cm, na grebenu 40-100 cm, a za kupus u osnovi 50-100 cm i na grebenu 30-75 cm.
Tokom čuvanja u trapovima, povrće se mora redovno kontrolisati. U početku čuvanja temperatura se meri svaki dan, a kada ona postane konstantna, kontrola je ređa, svakih 7-10 dana. Kada temperatura povrća u trapu padne na 2-3^oC a spoljna na oko -5^oC, zatvaraju se ventilacioni otvori. Ako se temperatura u trapu poveća iznad normale, moraju se otvoriti ventilacioni otvori u toku 1-2 sata, zavisno od spoljne temperature. Temperatura se meri u sredini trapa i pri čuvanju krompira i korenastog povrća temperatura treba da iznosi 2-3^oC a kupusa od 0-1^oC. Viša temperatura u trapu ukazuje na mogućnost pojave bolesti, truljenja ili prorastanja povrća i tada se trap mora otvoriti i povrće izvaditi.
U toku čuvanja pored temperature treba kontrolisati pokrivanje trapa, održavati formirane grebene i stranice jer od toga zavise efekti ovog posla.
Milica Popadić, dipl.inž.ratarstva i povrtarstva
PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica

[Autor]

Članci