[Stojiljković JelenaUčesnik]

Mrkva se vadi iz zemljišta za upotrebu u ishrani od momenta kada dostigne debljinu olovke, pa sve do kasne jeseni, zavisno od potrebe tržišta. Tehnološka zrelost nastupa kada najstariji listovi počinju fiziološki da odumiru. Ukoliko se mrkva ne izvadi u tehnološkoj zrelosti, moguća je pojava retrovegetacije (naročito ako nastupi kišovit period), pa dolazi do pojave novih listova. Novi listovi se razvijaju na račun rezervnih materija korena mrkve, što dovodi do smanjenja nutitivne vrednosti, sposobnosti dužeg čuvanja i ukupnog prinosa.
Ubiranje mrkve na manjim parcelama moguće je obaviti ručno, a na velikim najčešće se obavlja mašinski.
Za tržište se pere i pakuje u vezice, gajbice ili mrežaste vreće. Za dalja tržišta, rana mrkva se pakuje sa lišćem, u veze težine oko 1 kg, kako bi se što bolje sačuvala svežina ploda. Lišće se otkida neposredno pred prodaju, jer kod nas nema navika za korošćenjem lišća, osim za ishranu stoke ili kao dodatak nekim jelima.
Na velikim površinama mrkva se vadi kombajnima koji obično vade po dva reda. Princip rada ovog kombajna sastoji se u izoravanju korena, prihvatanju listova gumenim trakama, pomoću kojih se biljke transportuju. Tada se odseca lisna masa.
U nedostatku skupe ali efikasne mehanizacije, mnogi proizvođači koriste jednobrazni plug koji zahvata jedan red i izbacuje mrkvu u stranu. Posle svakog izoranog reda ostaje mrkva na površini, koja se skuplja rukama, a tek onda se pristupa vađenju sledećeg reda, kako ne bi došlo do zatrpavanja predhodnog reda.
Skladištiti se može mrkva tehnoloke zrelosti, koja je proizvedena iz kasne setve (maj, jun).
Zrela mrkva se preko zime čuva u trapovima, u vlažnom pesku, koji se pokrivaju slamom i zemljom debljine desetak cm. Duž trapa i po vertikali, na svakih 1.5 – 2 m, mora da se osigura ventilacija, (šupljim keramičkim cevima ili drvenim letvama).
U zatvorenom prostoru, mrkva se čuva u sanducima sa mokrim peskom, tako poredjana da se korenovi ne dodiruju. Za čuvanje preko zime ostavljaju se samo potpuno zdravi korenovi sa skraćenim liščem, blizu ”glave ploda ”.
U dvorištu se može pripremiti (iskopati) mali trap koji se oblaže plastičnom folijom i puni mrkvom i vlažnim peskom, a odozgo pokrije folijom, daskom i zemljiom, tako da je trap osiguran od prodiranja vlage, štetočina i izmrzavanja. Prema potrebi, daska se otvara, i mrkva koristi preko zime. Ovako može da se sačuva do kraja marta meseca.
Takođe, velika limena, plastična kanta ili bure, mogu da se ukopaju u zemlju, i pune mrkvom po sistemu red vlažnog peska, red korena. Na vrhu se poklopi, pokrije slamom i zemjom, i ”trap ” otvara prema potrebi.
U hladnjačama oprana i prosušena mrkva može da se čuva 4-6 meseci na temperaturi od 0 – 1 stepeni C, pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 97 %.
Jelena Stojiljković, PSSS Leskovac

[Autor]

Članci