[Timotić MilivojUčesnik]

Спада у аутохтоне домаће сорте шљиве које се углавном користе за справљање ракије. Иначе потичу од врсте Prunus insititia. Ова сорта шљиве има неколико синонима – Даросавка, Црвењача, Шумадинка, Рановача. У Србији је највише заступљена у Поморављу, Шумадији и Топлици при чему до краја 90-их година у овим подручјима није било газдинства које није имало бар 50 стабала ове сорте чији су плодови коришћени за справљање ракије. Са појавом нових сорти крупнијег плода дошло је до смањења броја стабала Црвене ранке која се тренутно спорадично гаји на газдинствима.

Ова сорта је иначе јако скромних захтева за успевањем и није велики пробирач земљишта. Раније је гајена у јако екстензивним условима без неке претеране примене агротехничких и помотехничких мера. Резидба се углавном сводила на уклањање водопија и поломљених грана. Често су у таквим засадима на окућницама гајене свиње које су се  допунски храниле са отпалим плодовима.

Ова сорта је веома родна али је склона и алтернативној родности. Услед преобилне родности појединих година и одсуства редовне резидбе често долази до ломљења грана које се код ове сорте релативно лако обнаљају.

Проблем код ове сорте је тај што је самобесплодна тј. код ње је изражена мушка стерилност при чему нема функционално способан полен у прашницима или антерама. Из тог разлога се не може гајити у чисто сортном засаду па је неопходно приликом подизања засада засадити и сорте опрашиваче као што су -Метлаш, Трновача или Црношљива.

У недостатку ових ретких сорти могу се као опрашивачи користити сорте Стенлеј и Чачанска лепотица уз које Црвена ранка редовно и обилно рађа.

Главни начин разможавања је изданцима који се развијају из адвентивних пупољака кореновог система мајке биљке. По  завршетку прве вегетације, врши се њихово вађење и садња у растило на растојању 25 цм у реду и 90-100 цм између редова. Након садње врши се њихово скраћивање на 20 цм изнад површине земљишта. Из спавајућих пупољака који се налазе испод коре у пролеће ће се развити неколико младара које треба проредити док су зелени. Оставља се један који има вертикалан и добар пораст.

До краја вегетације уз мере неге и заштите младар може достићи висину 1,5 метара при чему добијамо добро развијену садницу са којом се може подићи засад.

Производња садница ове сорте путем калемљења је јако ретка из разлога што Црвена ранка нема компатибилност са подлогом џанарике која се најчешће користи као подлога за остале сорте шљива. Најчешће је присутна позна инкомпатибилност при чему долази до пуцања дебла на спојном месту на почетку периода родности.

Стабло ове сорте има широко пирамидалну круну са кртим гранама.

Ова сорта је релативно отпорна на гљивичне болести. Рађа и на једногодишњим гранама. Плод је ситан, око 20 грама, јајастог облика, црвено- плаве боје. Глођуша је – меснати део се не одваја од коштице. Месо је зеленкасто – жуте боје, слатко – накиселог укуса са израженом специфичном аромом. Даје ракију врхунског квалитета која је по мало трпка након дестилације док не одлежи у бурадима. Често се користи и за купажу са другим сортама.

Плод се може користити и за потрошњу у свежем стању и за прераду у пекмез.

Са појавом нових сорти крупног плода , експанзијом дестилерија у последње време и великом потражњом за квалитетним ракијама ова сорта је запоставњена па се у последње време јавња све већа потражња за плодовима и садницама ове сорте.

Prilozi:

1. Crvena-ranka.docx

[Autor]

Članci