[Stojkić SlavicaUčesnik]

Патоген је распрострањен у Европи и свету где често узрокује брзо сушење биљака озимог и јарог јечма. Гљива је први пут забележена 1898. у Италији, а од краја осамдесетих година, нарочито у последњој деценији, постаје све већи економски проблем широм Европе и света. Из тог разлога се у последње време све више пажње посвећује проучавању развоја ове болести.

У Србији је регистрован 2015. године. Прве штете су констатоване на јаром, пивском јечму док је последњих година све већи проблем озимог јечма. Домаћини су јечам, пшеница, тритикале, травнати корови (нпр. пиревина), док други домаћини још нису познати. Штетност овог патогена огледа се у брзом сушењу листа, стабљике и осја, чиме се утиче на смањење квалитета зрна, и приноса (до 25 %).

Симптоми се могу јавити на свим надземним деловима (листовима, лисном рукавцу, стабљици, осју, и понекад и на плевицама). Пеге су правоугаоног облика, смеђе до црне боје величине  0,5-3 мм, окружене жутом зоном, видљиве и на лицу и наличју листа, а густина и број пега зависи од интензитета напада, сортимента и услова средине. Сличне знакове могу узроковати физиолошки поремећаји и друге гљивичне болести, међутим оне не стварају карактеристичну жуту зону око пеге и нема тако брзог сушења листа. Специфичност овог патогена је да његово присуство може остати непримећено до репродуктивне фазе. Међутим, то није увек случај. Симптоми се могу јавити од најранијих фаза развоја листова, током целе вегетације, на свим надземним деловима.

Патоген се одржава у биљним остацима (зараженом лишћу и слами), зараженим самониклим и коровским домаћинима, и зараженом семену. Клијањем и ницањем биљака из зараженог семена патоген се може ширити системично до почетка класања. Тада се прво уочава на вршним листовима и листу заставичару. Са заражених листова патоген се шири спорама које остварују секундарне заразе. Највеће штете проузоковане су у условима мокрог и влажног времена са дугим сунчаним периодима (топли, сунчани дани са дуготрајном јутарњом росом), у фази од почетка класања до краја вегетације. Процес брзог сушења заражених делова подстакнут је лучењем токсина рубелин.

Мере борбе против овог патогена подразумевају коришћење здравог (незараженог) семена, примену плодореда, сузбијање корова домаћина, и у циљу спречавања ширења патогена током вегетације примену фунгицида. За сузбијање овог патогена примењују се регистровани фунгициди на бази активних материја из групе триазола у комбинацији са активном материјом хлороталонил.

Саветодавац: Славица Стојкић

[Autor]

Članci